Šabački filantropi

Brojni su biseri arhitekture u srcu Šapca, koji podsećaju na nenadmašne domete ovog evropskog grada još pre dva veka, na širinu pogleda i ljudsku dobrotu.

Zgrada Zelenog venca podignuta je zahvaljući Filipu Mitroviću, koji je 1880. godine, na Svetog Savu, osnovao fond za prikupljanje novca za zidanje objekta od kojeg su kasnije prihodi izdvajani za siromašne osnovce.

Za sličnu namenu služila je i Krsmanovića kuća, koju je čuveni Steva Topuzović ostavio kćeri Jovanki sa posebnom obavezom.

"To je značilo da od izdavanja lokala odvoji 200 dukata i pomogne siromašnim devojkama koje nemaju miraz kako bi se udale", kaže Tatjana Marković, kustos Šabačkog muzeja.

Napredna šabačka omladina tog doba ne bi se mogla školovati u inostranstvu da nije bilo pomoći bogatih porodica. Grad je bio izvoznički centar, a tokovi novca bili su nesagledivi. Čuveni Todor Knežević koji je ušao u varošku himnu, jedan je od osnivača Beogradske berze i trgovao je obveznicama, tadašnjim „artijama od espapa”.

„Oni su svakodnevno dobijali izveštaje telefonom sa Beogradske berze, još u to vreme, što govori koliko su imali razvijen posao", kaže Ana Pavlović, turistički vodič.

Rodnom gradu imovinu su zveštali dr Andra Jovanović - zgradu današnje Medicinske škole, kao i Stana Milanović koja je poklonila ženskoj omladini zdanje Ekonomske škole. Od fondova Šabačke gimnazije nekada su se siromašni đaci slali u Sorbonu na školovanje, a posebna priča o dobroti je prikupljanje novca za gradnju šabačke bolnice tokom Drugog svetskog rata.

Tadašnji predsednik opštine, Branko Petrović je izašao pred svoje sugrađane i rekao: „Sutra u grad stiže 30 vagona šećera. Da li se slažete da cena šećera bude veća za 4 dinara i da svi zajedno prikupimo milion i dvesta hiljada dinara da bi se bolnica završila.” Naravno da su Šapčani u tom teškom i bolnom ratnom vremenu pristali na to, navodi Tatjana Marković.

Iako su ređe, akcija i fondova ima i danas. Ruža Popović i „Humano srce Šapca” obeležiće ovo vreme, kao i brojni talentovani đaci koji radom i znanjem doprinose gradu i slave ga na svim kontinentima.