Šezdeset godina Književnog kluba "Bagdala"

Rođena iz velike ljubavi onih kojim je lepa reč bila životni moto - književna "Bagdala" je rasla, razvijala se i uspešno odolevala izazovima vremena, zauzevši posebno mesto u istoriji domaće periodike i književnosti.

"Ne vidim u Srbiji previše časopisa koji imaju ovakav život, ovakvu dinamiku, tu vrstu vrednosnog nivoa koji su uspeli da održe za sve ove decenije", ističe Mihajlo Pantić, pisac i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Bez "Bagdale" ni srpska književnost ne bi možda imala toliko značajnu biografiju, smatra Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije:

"Ja sam odrastao sa Bagdalom, njen sam član još od gimnazijskih dana. Pa i knjige koje sam napisao manje-više one prve, objavljene su u ‘Bagdali’.  Bez nje bi i biografija srpske književnosti bila siromašnija. Mnogi su se pisci zapravo afirmisali u časopisu objavljujući i saradjujući. Otuda na književnoj mapi Srbije, pa i nekadašnje veće države, ‘Bagdala’ imala vidno mesto."

Kroz časopis koji je inicirao i plodnu izdavačku delatnost, Kruševac se književno i kulturno povezivao sa svetom.

Izdavačka kuća "Bagdala" objavila je dela više od 45 savremenih pisaca, avangardnih francuskih pesnika za koje dotle srpski jezik nije znao, naglašava Ljubiša Bata Đidić, nekadašnji direktor te kuće:

"Bagdala je bila značajna po tome što je počela da objavljuje prvog pisca, mladog pisca, ali je počela da objavljuje istovremeno i neke avangardne edicije koje su iznenađivale srpsku kulturnu javnost. Mi smo izdali preko 45 pisaca savremenih francuskih pesnika za koje dotle srpski jezik nije znao. Jednog Prevera izdaje prva Bagdala, mi dotle Prevera nismo poznavali, Sen Džon Persa nobelovca, itd. itd. Imali smo i ediciju ‘Istočnik’ koja je u ona teška vremena ideološka, počela da objavljuje srpsku kulturnu baštinu, da otkrivataj  naš srednji vek. Edicija ‘Zavičaj’ prva počela da objavljuje pisce naše dijaspore, a edicija ‘Antologije nesvrstanih’ donela je i osvežila naš jezik nepoznatim kulturama sveta Azije, Afrijke, Latinske Amerike, arapskih zemalja. Imali smo oko 2.000 prvih izdanja, ponovljenih da i ne govorim. Na čast i srpskoj kulturi i ovom jubileju."  

"Prevera je prva izdala Bagdala, mi dotle Prevera nismo poznavali, Sen Džon Persa nobelovca itd.itd. Oko 2.000 izdanja prvih je bilo. Ponovljenih da i ne govorim." 

Za razliku od Književnog kluba i časopisa, izdavačka kuća "Bagdala", nakon četiri decenije rada, ugašena je poput mnogih drugih kulturnih ustanova.

"Knjižara koja je bila, čak u jednom trenutku i ‘Slovo ljubve’, galerija, doprineli su da ta umetnost i polivalentnost kluba bude na najvišem nivou", kaže Nebojša Lapčević, predsednik Književnog kluba "Bagdala". "Nije bilo lako očuvati izlaženje časopisa neprekidnih 60 godina, sa ovih 518 brojeva, ali naša želja je da nastavimo sa radom, da obnovimo izdavaštvo i to smo učinili s nekoliko knjiga povodom jubileja."

Tradiciju vrednu poštovanja nastavlja "Mala Bagdala" časopis za decu i mlade, koji je sarađujući sa kruševačkim školama došao do 50. izdanja.