Arheologija u Pocerini

Veliki bedem kružnog oblika i šanac, najbolje se mogu videti na snimku iz vazduha. Ostaci praistorijske arhitekture, dobro su sakriveni u cerskoj šumi. Pored testera koje seku drva, ove jeseni, čuju se i zvuci ašova, motika i budaka.

"Radi se definitivno o bakarnom dobu, o periodu između 4300. i 4000. godina p.n.e., ali ono što još ne znamo, ne znamo karakter ovog objekta", kaže arheolog Momir Cerović. I dodaje: "Mislili smo na osnovu prošlogodišnjih istaživanja, da je u pitanju nekakav kultni objekat, svetilište, solarna opservatorija, međutim, nalazi ovogodišnji, daju indicije da je možda u pitanju i metalurški centar."

Nekadašnje utvrđenje izgrađeno je kamenim i koštanim alatom. Ove jeseni otvorene su tri arheološke sonde. Među ostacima keramike koja je pronađena ispod zemlje i vekova, za stručnjake su najinteresantniji delovi malog pehara. Na većini predmeta, vidljivi su tragovi požara.

"Nalazimo se na jednom lokalitetu, koji je izuzetan po mnogo čemu, prvo nije naselje, nije nekropola, nego nešto između, tzv, neolitske rondele, i da je jedan od poslednjih izdanaka i najjužnija tačka tih rondela upravo ovde, u Šančinama, u ataru Desića. Imamo šanac, imamo bedem, imamo unutrašnju palisadu, to će pokazati istraživanja i celokupna analiza", kaže prof. dr Miloš Jevtić, arheolog.

Do nekadašnjeg zemljanog utvrđenja, može se stići samo peške. Kao putokaz u cerskoj šumi, okačeni su panoi sa izložbe "Srpski Stounhendž", koji detaljno prikazuju etape istraživanja i njegov značaj. Od arheološkog nalazišta u Engleskoj, lokalitet u Pocerini, stariji je više od 1.500 godina.