Deliblatska peščara: može li se živeti od proizvodnje kikirikija

Kikirikiju odgovara mekša zemlja i vlažno područje i zato je deliblatski pesak idealan za dobar rod. Dragiša Vesković je posejao 320 kućica i kako kaže nije imao mnogo posla oko uzgajanja, a očekuje da će dobiti oko 150 kilograma.

"Ništa se ovde ne koristi sem motike. Okopa se i to je sve. Kad procveta i pusti "brčiće" malo se ogrne i on ponovo cveta. Što se to više puta radi biće više ploda u zemlji i veći je prinos", kaže Dragiša Vesković.

Rod bi bio još bolji kada bi se kikiriki vadio za dve nedelje, ali Dragiša je primoran da to sad čini, jer ima neželjene posetioce, jelene, kojih sad ima mnogo u Deliblatskoj peščari. Ulaze u bašte i prave štetu, jer gaze kikiriki, a slepo kuče koje živi pod zemljom pojelo je već dosta ploda.

Stručnjaci iz pančevačkog Instituta Tamiš kažu da se zbog suše poslednjih godina sve više ratara odlučuje za proizvodnju alternativnih biljaka, ali da moraju biti hrabriji i odlučniji, jer za sad to čine na malim površinama.

Vladan Ugrenović, iz Intitituta Tamiš u Pančevu kaže: "Potreban je određeni preduzetnički duh, jer to nije robna proizvodnja i ti proizvodi moraju da se prodaju na nekom tržištu, koje definitivno postoji, ali sami proizvođači moraju oko toga više da se angažuju.

"Kad bi se posejao jedan lanac, bila bi jako dobra zarada, bolja i od pšenice i od kukuruza", kaže uzgajivač kikirija Dragiša Vesković, uzgajivač kikirikija. I dodaje: "Pogledajte ovo parče gde imam 320 kućica od kojih ću dobiti minimum 150 kilograma kikirikija, puta 400 dinara, pa izračunajte".

Ove godine Veskovići će jesti svoj kikiriki, a za sledeću godinu planiraju veću proizvodnju, jer kupcima žele da ponude južnoameričke mahunarke sa domaćih njiva.