Ko će i kako eksploatisati borne minerale u Piskanji kod Baljevca?

Procenjeno ležište rude bornih minerala u Baljevcu na Ibru iznosi od 7-10 miliona tona. Čistoća rude kreće se oko 40%, čineći je jednom od najčistijih u svetu. Iako se za borne minerale u tom kraju zna gotovo 50 godina, iskopavanje je počelo tek u 15 poslednjih godina i to u podzemnoj eksploataciji.

Trideset devet godina radnog staža. Vladan Ćorpapić bi uskoro mogao u penziju ali nema dovoljan broj godina života.

Željko Stefanović u rudniku je tri godine. Kao magacioner i stolar Opslužuje sve tri jame Ibarskih rudnika.

Trenutno, obojica rade u jami Pobrdje u kojoj se kopaju borni minerali. Meštani Piskanje pokazali su nam i gde je pre 30 godina prvi put zabušena sonda.

Pravo istraživanja je menjalo firme ali je, kažu u Ibarskim rudnicima, najbitnije pravo eksploatacije.

U ovom kraju rudari se više od veka a alternative za očuvanje rudnika postoje. Potpuno gašenje rudnika dovelo bi do odlaska meštana iz dve varošice i velikog broja sela.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 02. април 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом