Blugras muzičara iz Tenesija u Smederevu

Kada su pre šest godina došli u Srbiju, zaljubili su se u našu zemlju, hranu, gostiprimstvo i bliskost koju su doživeli radeći sa decom u kampu.

"Prve godine smo došli sa 48 ukulela, nismo znali šta radimo, imali smo dvadeset dvoje u prvom kampu i prošlo je izvanredno", kaže Džastis Souel, "svi su naučili šest pesama koje smo im spremili."

I Najomi uživa jer su joj tu, kako je rekla, neki od bliskih prijatelja: "Zato se rado vraćam svake godine da gradim ta prijateljstva, učim jezik, volim i prirodu, a posebno hranu."

Na putovanju sa suprugom, Darko je bio na jednom njihovom nastupu u Americi i poželeo je da ih dovede u našu zemlju, gde bi predstavli svoju muziku i porodične vrednosti. Oni su taj predlog sa oduševljenjem prihvatili:

"Sledeće godine napravili smo dva kampa, jedan za decu, jedan za tinejdžere, i od tada je njihovo dolaženje bilo redovno, ali broj dana koji su provodili ovde se povećavao."

Njihov muzički pravac je blugras, a iako na bini imaju samo jedan mikrofon, svi dolaze do izražaja.

"Blugras je akustičan za razliku od kantri muzike koja ima električnu gitaru, bas i bunjeve", objašnjava Džejkob Souel. Kod blugrasa nema bubnjeva i svi instrumenti su akustični."

Majka i otac su im najveća podrška. Imaju njih šestoro, uče ih kod kuće, i svakog dana vežbaju 4 do 6 sati.

"Suprug i ja samo odabrali muziku za našu decu", kaže Sindi Souel, "obrazujemo ih kod kuće i shvatili smo da je muzika nešto čime mogu da se bave tokom citavog svog života, kod sporta postoji početak i kraj, ali ne i u muzici."

Danas ponosno pričaju o deci koja su rasla i rastu sa njihovim instrumentima, a kada god su u prilici putuju i nastupaju. Bili su u svim većim gradovima naše zemlje i ističu da jedva čekaju da se vrate naredne godine.