(Ne)sigurna zarada berača malina

Posao nalaze uglavnom preko oglasa, dogovor je usmen, gotovo po pravilu, bez ikakvog pisanog traga - a kada nastanu problemi, ukoliko berači i imaju novca za tužbe i advokate, moraju da obezbede svedoke i dokazuju gde su i koliko radili.

Malinari, opet, imaju svoj problem, jer radnu snagu plaćaju po dogovorenoj ceni , bez obzira na prihode.

"Čim se završi berba, ljudi su obično sa strane, dolaze, onda, kada krene kući, vi imate obavezu radnika da isplatite. Ove godine, 80 dinara je bilo kilogram druge klase, i to će verovatno tako biti i isplaćeno,u proseku, ja sam plaćala moje radnike 45 dinara po kilogramu." kaže Slađana Stanković, predsednica Skupštine poljoprivrednih proizvodjača Užice.

Iskustvo berača govori da je ipak, najbolje raditi kod već poznatih vlasnika zasada.

"Ja sam iz Priboja, već tri godine dolazim ovde da berem maline, i stvarno mi je super.Plaćeno je sve na vreme i onako kako smo se dogovorili pre branja," navodi Marina Gazdić, iz Priboja.

Nacrt Zakona o sezonskim radnicima u poljoprivredi predvidja usmeno ugovaranje posla izmedju sezonskih radnika i poslodavaca - što znači da vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ne mora radniku da izda pisanu potvrdu o uslovima rada, niti je u obavezi da mu zaradu isplaćuje na tekući račun.

"Usmeno se dogovaraju, uslove rada, vreme rada, čak, od koliko sati i koliko traje radni dan, to je sve na usmenoj osnovi, i tu negde nastaje problem. Ja lično mislim, da , kažem moje neko iskustvo, bi trebalo da bude sve u pisanoj formi. Nešto vrlo jednostavno, za te ljude koji žive na selu," savetuje Slavica Stanojčić, direktorka Omladinske zadruge „Mladost".

Od Ivanjice do Prijepolja, u sezoni malina, za berače kažu da su traženi kao fudbalske zvezde u prelaznom roku.

Ali, loša godina, niska cena, sve mogu da dovedu u pitanje - pa i dogovorene zarade, tih desetina hiljada ljudi koji dolaze iz svih krajeva Srbije u potrazi za poslom.