Ugroženo industrijsko nasleđe u Šumadiji?

Kulturno nasleđe predstavlja obrazovni, umetnički, privredni i turistički resurs. Ipak, Lepenski vir je - iako središte jedne od najznačajnijih praistorijskih kultura na teritoriji Evrope - nedovoljno poznat van granica zemlje.

Slično je i sa nasleđem u Šumadiji. Takođe, u Srbiji postoji i veliki broj napuštenih industrijskih objekata od čije bi revitalizacije korist mogla imati cela lokalna zajednica.

"Oplenačka crkva Sv. Đorđa pobedonosca specifična je iz više razloga i jedan je od najvećih mozaika u svetu", objašnjava Dejan Ristić, istoričar i državni sekretar za kulturu. "Oko 3,5 hiljade kvadratnih metara je pod mozaikom i to je jedinstveno u svetu. On nije izveden u kamenu već je izveden u murano staklu. Više od 800 boja i 15.000 nijansi." 

Mnogo je objekata kulturnog nasleđa u Srbiji koji čekaju na restauraciju i konzervatorske radove, a naši stručnjaci i institucije retko učestvuju u Uneskovim programima istraživanja, zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa. Uz formalnosti koje usporavaju rešavanje imovinsko pravnih odnosa, veliki problem je nedostatak novca za izvođenje radova.

"Park Bukovička banja u Aranđelovcu i Staro zdanje koje je podigao knez Mihailo Obrenović već dugi niz godina nalazi se u veoma lošem stanju i tu smo kao društvo pokazali veliku nebrigu o kulturnom nasleđu", smatra  Rade Mrlješ, arhitekta konzervator.

Očuvanjem kulturnog nasleđa obogaćujemo svetsku kulturnu baštinu a na taj način turisti,  i građani mogu videti  svu lepotu i posebnost naše zemlje.