Pozorišno proleće u Šapcu, jesen teatara u Srbiji

Smanjeni budžeti, zabrana zapošljavanja, desetkovana pozorišna zanimanja koja odumiru, samo su neki od problema pozorišta u unutrašnjosti Srbije.

Prema rečima Miodraga Dinulovića, direktora kraljevačkog pozorišta, sve to ugrožava osnovnu delatnost, jer u Srbiji ima pozorišta i sa 12 zaposlenih a teatar ne čine samo glumci:

"Ja sam kao upravnik pozorišta šest meseci vodio sve to u svojoj kući. Hvala bogu da to umem, ali to nije rešenje. Nadam se da će država prepoznati našu specifičnost, kao što je prepoznala specifičnost nauke i omogućiti nam da se spasemo."

U postojećim uslovima, kažu direktori, nemoguće je formirati ansambl za kvalitetnu predstavu, iako u pozorištima u unutrašnjosti ima mnogo profesionalaca, a pojedini teatri imaju dužu tradiciju od beogradskih i negovanu publiku.

"Nažalost,  došli smo u tu situaciju da sam ja sa 41 godinu još uvek mladi glumac u svojoj kući", naglašava Aleksandar Radulović, glumac i umetnički direktor pirotskog pozorišta, "mladi glumci se ne zapošljavaju. Mislim da mi nismo nikakav problem, broj zaposlenih u kulturi nije veliki ako se uzme u obzir koliko Srbija ima stanovnika."

U Šapcu, situacija je nešto povoljnija, o čemu svedoči festival na koji su ljubitelji umetnosti scene čekali šesnaest godina. Ovaj grad za kulturu izdvaja 7 odsto od ukupnog budžeta što je retkost, ali i u njemu na posao čeka mnogo mladih glumaca.

Stanje u pozorištima je izazvano time što ne postoji zakon o pozorištu i pozorišta u unutrašnjosti su prepuštena na milost ili nemilost lokalnih samouprava, smatra Zoran Karajić, selektor festivala "Pozorišno proleće" u Šapcu.

Tokom teatarskog festivala u Šapcu o ovoj temi biće organizovan i okrugli sto, posle koga će se formirati radna grupa koja će nadležnima u Ministarstvu kulture predočiti probleme.