Za potrošačku korpu više od polovine prihoda

Za garderobu, kulturu ili rekreaciju tek ako nešto pretekne, dok je letovanje na primer za mnoge godinama samo na listi želja.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji na hranu troši 34,5 odsto prihoda, za stanovanje, energente i komunalne troškove izdvaja 17,1 , a za odeću i obuću na primer samo 5,3 odsto mesečnih prihoda. Jasno je dakle čega se ljudi prvo odriču, a takođe su svesni da u marketima ostavljaju veći deo od ukupno 63.600 dinara, koliko je u četvrtom kvartalu 2017. na raspolaganju imalo prosečno srpsko domaćinstvo. Ali statistika je jedno, svakodnevni život nešto sasvim drugo.

"Recimo, režije: struja, telefon, komunalije - to može da bude do stotinu evra mesečno, a za hranu puno više odlazi. Živimo na selu, tako da mnogo toga sami proizvodimmo, a ovo što mora znači nekih petnaestak hiljada bude za kupovinu", kažu anketirani Jagodinci.

Zanimljivo je takođe da su Beograđani za hranu i režiju izdvajali i do tri odsto manje novca u odnosu na Šumadince ili Zapadnu Srbiju. Razlike među regionima su primetne, i svaki je specifičan. Smederevo i okolina su voćarski kraj, pa su izdvajanja za voće manja nego u ostatku Srbije.

"Ko ima novca, on kupi kvalitetno, a ko nema, pretežno pazari kilogram do dva i to je to. Gleda se gde je najjeftinije, tu se pazari. Cene su skoro pet godina iste", kažu potrošači.

Ipak, zajedničko za sve regione je kupovina na akcijama, na odloženo ili kartice, sa obaveznim spiskom u rukama. Sve je manje neplaniranih, usputnih kupovina.

"Generalno, kupovna moć je nikad manja, ali opet tih 35 do 40 posto odlazi na osnovne životne namirnice, od plate", kaže Nikola Cvetković, poslovođa marketa.

Razlike između prihoda i potrošnje prosečnog srpskog domaćinstva gotovo da ne postoje i većina ima problem da pokrije sve mesečne troškove. To je zaključak istraživanja koje je nedavno sprovedeno na uzorku od šest hiljada četiri stotine domaćinstava.