U SOS dečjem selu biološka braća i sestre odrastaju zajedno

Nemanja i Jelena Pavlović su rođeni u Crnoj Travi. Žive u različitim hraniteljskim porodicama u Vlasotincu iako su rođeni brat i sestra.

"Ja i Nemanja živimo u istom delu grada, viđamo se često, nekada po gradu", kaže Jelena. Nekad Nemanja dođe kod nje, kad ima vremena.

Kao hraniteljica sa deset godina iskustva, Žaklina Anđelković smatra da decu iz istih porodica ne treba razdvajati i zato se trudi da devojčica koju čuva, svakodnevno održava vezu sa sestrom i bratom:

"Moram da brinem i da imaju savršene veze sa biološkom porodicom, sa sestrom i bratom, sa ocem, majkom, ostalom porodicom."

Braća Aleksandar i Stefan i njihova sestra Aleksandra ostaće zauvek zajedno, bez obzira na to što odrastaju u ustanovi za hraniteljski smeštaj dece kao što je SOS Dečje selo u Kraljevu.

"Prvenstveno je važno za njih to što ostaju zajedno", smatra Biljana Momčilović, SOS roditelj. "Jačaju svoje snage za dalji život - da koračaju jači, snažniji i da budu podrška u životu."

SOS Dečje selo izgrađeno je pre 14 godina. Trenutno u njemu živi 68 mališana i 12 tinejdžera u Zajednici mladih.

U skladu sa politikom ove ustanove za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja, u gotovo svakoj od ovih 14 velikih porodičnih kuća kao i zajednici mladih odrastaju biološka braća i sestre.

"Dešavalo se čak da deca budu razdojena u nekim drugim oblicima brige, pa kada dođu kod nas onda budu spojeni, što predstavlja jedan veoma pozitivan primer", ističe direktorka SOS Dečjeg sela u Kraljevu Borka Lukić. "Možemo reći da to predstavlja pozitivno iskustvo."

Odnos između braće i sestra je trajan, snažan i vrlo bitan u životu deteta koje odrasta u hraniteljskim porodicama. Ne prestaje čak ni kada ih život odvede dalje ili pošto osnuju svoje porodice.