Nostalgija na dijalektu

Južnjaci lako mogu da prepoznaju mesto rođenja pesnika Radosava Stojanovića. I danas se u crnotravskom kraju umesto reč kaže duma. Crnotravci i Vlasotinčani uvek su spremni za oratu, Leskovčani za zborenje. Vole da razgovaraju, da otvore dušu i da svoje emocije i misli pretoče u stihove. 

Pesnicima s juga Srbije jezik detinjstva je svetinja. Neguju ga i čuvaju. To im je najjača veza sa zavičajem.

"Mnoge stvari o kojima razmišljam mogu da se kažu jednostavnije na jeziku koji sam dobio kad sam se rodio", kaže Radosav Stojanović, pesnik iz Niša.

U Antologiji savremene poezije na prizrensko-timočkom dijalektu "Oratim da ne patim" našlo se 30 autora i 45 pesama. Nostalgija je lajtmotiv antologije, a želja priređivača je da se istaknu raskoš i lepota ovog dijalekta koji je maternji govor za bar milion Srba.

Priređivač antologije Saša Stanković kaže, ideja je da se sačuvaju koreni, ali i poruka da se mladi upute, da se mladi autori oslobode da pišu dijalektom.

Leksiku, muziku, tonalnost, sva ona značenja koja nosi taj lokalni govor čine neobičnim, različitim od onoga što nudi standardni jezik, kaže prof. dr Goran Maksimović, recenzent.

U zavičajnom odeljenju vlasotinačke Biblioteke ima 200 naslova na dijalektu. Uz ovu antologiju uskoro će se naći i zbornik lirskih narodnih umotvorina.

 Zdovoljan je i Srba Takić, direktor Bibloteke "Desanka Maksimović Vlasotince": "Već sada imamo preko 450 odrednica, znači to su lazarične, dodolske pesme, bajalice, sve ono što je narod stvarao na ovom području."

Sve to je dobra uvertira za prvi, veliki festival na dijalektu koji će biti održan početkom oktobra u Vlasotincu.