Osamdesetogodišnji skijaš: jednom šampion uvek šampion

I u 81. godini Ilija Glišović iz Rudina sigurniji je na skijama nego bez njih. "Išli smo tamo nosili djedu i babi hranu na skijama, nema prevoza, nema ništa, nema puta", seća se Glišović, "i to nas je nužda naterala da se skijamo."

I to na skijama koje je sam pravio od jasenovog drveta, istruganog na debljinu od 3 cm, kakve upravo teše praunucima za uspomenu:

"Istešu se vrhovi i pete i onda se to kuva u raniji, u jednom kazanu... i onda se to stavi na kalup i sve se lepo savije; kad se savije onda se veže lepo i stavlja više šporeta, negde u sušaru, da se to osuši."

Najdraže su mu medalje koje je na njima osvajao, u suknenim pantalonama i pravljenim gumenim opancima,  posebno jedna posle dugog putovanja vozom.

"Kad sam stavio tamo ono bilo grejanje, meni se jedna skija iskrivila i kad sam došao da trčim, ja trčim pravo, skija ide ulevo, tako da sam se tog puta namučio, ali sam na 30 kilometara, na Mavrovu je to bilo, bio sam drugi u državi." 

Kada je došao do "Elanovih" skija, sa bratom i još trojicom Zlatiboraca, postali su državni prvaci 1975/76. godine, pobednici na brojnim memorijalnim takmičenjima širom bivše Jugoslavije, četvrti na Balkanu, danas savetujući najmlađe nordijce sa Zlatibora, inače aktuelne prvake Srbije.

"Trenutno imamo oko 60 mališana sa Zlatibora, uzrasta od 5 do 15 godina", kaže Radosav Jelisijević, trener SK Zlatibor. "Imali smo dosta pojedinačnih prvaka države, imali smo nekoliko uspeha na međunarodnim trkama, na trkama Balkan kupa i na ostalim FIS takmičenjima, pored toga učešće na Olimpijskim igrama, na svetskim prvenstvima." 

Odlični tereni, dobar kadar i oprema o kakvoj je mogao samo da mašta, ključ su uspeha Zlatiboraca dodaje Ilija, koji će sa njima biti, kao podrška, i ove godine, sredinom februara na Kupu Srbije u Tić polju.