Klisurom niz Južnu Moravu

Od kada se beleži vodostaj na našim rekama izveštaj sa mernog mesta u Mojsinju je neizostavan. Tu u Stalaćkoj klisuri, kroz stenovite Mojsinjske i Poslonske planine, Južna Morava u vreme velikih voda izlazi iz svog korita i plavi sve, od Stalaća do Đunisa.

Uz samu reku, kroz vrata Srbije, sa juga ka severu prošao je najpre carigradski drum, a zatim železnica. 

Kraj tih saobraćajnica nastali su još u Lazarevo vreme naselja Trubarevo, Mojsinje, Braljina, Stevanac. U onima u kojima i danas ima stanovnika, nema mnogo života. 

Vrata škole, ambulante i mnogih domova u Trubarevu, nažalost, odavno su zatvorena. Ostali su uglavnom stari koji nikada nisu ni odlazili, ili oni koji su se nakon mnogo godina vratili u zavičaj. 

"Rođena sam ovde", kaže Ljiljana Cojić. "Vratila sam se z Kruševca kada sam otišla u penziju, i ne želim da idem iz Trubareva, mada kažem svima da ovde nema naroda." 

U ovom kraju nema ni prodavnice. Lekar dolazi jednom mesečno.

"Asfaltiran je put, pa tako ako nam zatreba kola su tu, ja sam tu da pomognem kome god treba", naglašava Dragoljub Cojić. "Malo nas je još tu, ja sam najmlađi a imam 72 godine." 

Autobus ne prolazi kroz Stalaćku klisuru, ali odnedavno se vozovi opet zaustavljaju - što mnogo znači i Radici Obradović.

Uz Južnu Moravu koja grabi ka ušću, u pitomoj dolini podno kule Todora od Stalaća ostalo je stotinak ljudi, mnoštvo materijalnih tragova nekadašnjih naseobina i sela, kao što je Stevanac, u kojima više nema stanovnika.

Izletnici i ribolovci koji poslednjih godina sve češće uživaju u netaknutoj lepoti prirode ipak s vremena na vreme udahnu dašak novog života na ovim prostorima.