Kome smeta drvored pored Begeja

Pre četiri godine podignut je drvored pored Begeja uz biciklističku stazu, a za to vreme svaka od 200 sadnica je bar po jednom uništena. U zrenjaninskom Ekološkom pokretu "Panonska zora" navode da šteta nije samo u do sada uloženih 200.000 dinara već još više u tome što su ta stabla do sada mogla već biti formirana, na korist Zrenjanincima.

"Ovo nije jedini drvored u gradu", kaže Vukoman Maksimović, predsednik "Panonske zore". "Imamo i drvored u Pančevačkoj koji nekoliko puta, godinama ponavljamo, ali ga i dalje, zbog destrukcija, moramo  dopunjavati. Imamo drvored i u Vardarskoj i Zagrebačkoj ulici, ali tu su pomogli komšije koji su bili vredni."

Stručnjaci navode da nije lako odgajati sadnice, jer ih, pored nesavesnih građana, uništava i suša.

"Ako je u jesen sađeno treba na proleće izvršiti ispravljanje i nagrtanje zemlje", objašnjava inž. šumarstva Bogdan Bosanac. "Treba bar dve godine i okopati, a svake godine pogotovo ako su ekstremne kao prošla godina treba bar četiri-pet puta da se zalije."

Da bi se drveće u zelenim oazama u Zrenjaninu obnovilo neophodno je da se planiraju sredstva za to iz lokalnog budžeta. Za te namene poslednjih godina bilo je malo novca.

"Ono zaista što je evidentno, što se dešava u poslednje vreme, lom sadnica", ističe  Danijela Tančić, iz JKP Čistoća i zelenilo. Mi menjamo koliko možemo i najveći problem je nastao kod loma sadnica u ulicama Kralja Petra Prvog i Narodnog fronta i te sadnice će biti zamenjene u toku ove nedelje."

Sa 2,5 odsto pošumljenih površina, Zrenjanin je daleko ispod evropskog proseka koji je 40 odsto. Ništa bolje nije ni u okolnim opštinama Srednjeg Banata, koji je sa 7.300 hektara, oblast sa najmanje drveća u Evropi.

ntno, što se dešava u poslednje vreme, lom sadnica. Mi menjamo koliko možemo i najveći problem je nastao kod loma sadnica u ulici Kralja Petra prvog i u ulici Narodnog fronta i te sadnice će biti zamenjene u toku ove nedelje."

Sa 2 i po odsto površina pod šumskim rastinjem, Zrenjanin je daleko ispod evropskog proseka pošumljenosti koji je 40 odsto. Ništa bolje nije ni u okolnim opštinama srednjeg Banata, koji je sa 7300 hektara, oblast sa najmanje drveća u Evropi.