Ručno šije jorgane duže od pola veka

Kada se davne 1961. godine doselila u Nove Kozarce iz okoline Mrkonjić Grada Milka Radulović je veoma brzo od jedne meštanke naučila da šije jorgane. Već naredne godine udala se u Ruskom Selu i tamo krenula sa šivenjem jorgana za komšije, a kasnije i za druge.

Uglavnom, do danas ih je izradila više od hiljadu. Neki su stigli čak i do Amerike. Milka kaže da je jorgane jeftino naplaćivala, tek da bi se našao još koji dinar u kući.

"A, isplati se, kako ne isplati. Da mi nije bilo jorgana ne bih mogla djecu iškolovati. Muž  Zdravko je radio, ali jedna plata nije bila dovoljna", dodaje Milka.

Da bi se izradio jedan jorgan potrebno je mnogo strpljenja, kaže Milka. Ako se pravi od vune, važno je da se ona dobro opere. Platna su se kupovala u Rumuniji, a kasnije u Kikindi. Njeni jorgani se ne cepaju lako, tako da mogu potrajati i pedeset godina.

Kad se izrađuje jorgan potrebno je prvo postaviti konstrukciju i raširiti platno.

"Onda stavim vunu, preko nje drugo platno, iscrtam, pa sjedim i šijem. Za jedan jorgan potrebno mi je oko šest sati", smatra Milka.

Iako ima blizu 80 godina Milka Radulović je izuzetno vitalna i ne posećuje lekare. Pored jorgandžijskog zanata, radi i sve vrste ručnih radova - štrika, plete, hekla i prede vunu na preslici koju je donela iz rodnog kraja. U njenoj kolekciji su i unikatno izrađene krpare, čarape, stolnjaci i navlake za jastuke.

Milka je jedna od retkih čije zlatne ruke čuvaju od zaborava dražesne deliće  starih vremena, a, pre svega, jorgandžijski zanat koji polako, ali sigurno izumire.