Dani meda na Vlasini

Izložen je vlasinski, livadski med. Specifičnim ga čine: polenska struktura, više od 45 biljaka zaslužno je za karakterističan ukus, aromu, boju. Postupak zaštite geografskog porekla trajao je osam meseci, a finalni deo sertifikacije je u toku. Da bi neko proizveo med sa ovom oznakom, mora da ispunjava određene uslove.

"Počev od toga gde treba pčele da se nalaze, košnice ne ispod 700 metara nadmorske visine, da se u tegli nalazi ne više od tri odsto bagremovog meda, da med bude multifloralni, sa travama visokih livada", kaže Slađan Rašić, autor Specifikacije za registrovanje geografske oznake "Vlasinski med".

"Sama zaštita mnogo znači, povećava ekonomsku cenu proizvoda, i zainteresovanost mladih pčelara po pitanju bavljenja pčelarstvom", kaže  Ivica Kostić, udruženje pčelara "Matica".

Vlasinski med je peti med u našoj zemlji čije je geografsko poreklo zaštićeno, posle homoljskog, kačarskog, đerdapskog i fruškogorskog lipovog meda. O brendiranju su pričali i sa pčelarima iz Bugarske i Makedonije.

"U Ćustendilskom regionu još uvek nemamo takvu inicijativu. Elaborat se dugo priprema", kaže Tihomir Stoicov, Udruženje pčelara iz Ćustendila.

"Mariovski med ili mariovsko sirenje kod nas u Makedoniji poznato je više od 100 godina, da kažem, ali nije zaštićeno geografsko. I zna neko da na pazarenja upotrebi taj termin iako nije proizvedeno u Mariovo", kaže Mende Trajkovski, Savez pčelarskih udruženja u Makedoniji

Osamdeset pčelara tržištu isporučuje vlasinski med sa etiketom, u malim pakovanjima. Procena je da se na godišnjem nivou ovde proizvede oko 40 tona meda.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945