Požarevac, mesto gde još žive vitezovi

Požarevački hipodrom tokom Ljubičevskih konjičkih igara možda je jedino mesto gde se publika još raduje svakom pogotku i svakoj pobedi, dok u isto vreme saoseća sa nadigranim. To je mesto gde su vitezovi još skromni kada treba i odvažni kada dođe njihovo vreme.

Takav je i Marko Milenković, prošlogodišnji Vitez Ljubičeva koji se i sada u finale Višeboja plasirao sa maksimalnih petnaest poena.

"Jako mi je drago što sam napravio ovakav uspeh. Pokazao sam svoje kvalitete. Pokazao sam još jednu stvar, da imam izuzetno pametnog i poslušnog konja."

Koliko je dobar odnos prema konju važan, na ovogodišnjim igrama pokazali su i mađarski čikoši, koji ceo život provode sa svojim ljubimcima dresirajući ih u pustama nacionalnog parka Horotobađi. Zato jedno drugom osećaju svaki pokret.

Jožef Merč kaže da prvenstveno treba voleti konje, uz to vežbati ceo život, jer uvek možete da naučite nešto novo. "Najvažnije je voleti konje i biti hrabar."

Da biste ukrotili konja sa kojim možete pobediti, morate prvo disciplinovati sebe, ističe Tiha Vujković, koji je sa svojim Torino Hilom, ponovo bio prvi u galopskoj trci dana.

"Prvo treniram deset konja. Šest, sedam konja jašem svakog dana. Trčim na hipodromu po tri kruga svakog dana kako bih ostao u ovom sportu.", istakao je on.

Da bi ovaj čarobni svet opstao, najvažniji su naslednici. Voltižeri Konjičkog kluba "Knez Mihajlo" neretko prvo nauče da jašu, pa tek onda da hodaju.

Dunja Jović iz Požarevca kaže da njoj nije ništa teško kada je u pitanju voltižovanje. To je učila od malena, jer mnogo voli konje.

Veran odnos čoveka i konja postoji oduvek. Ako vam se učini da u ovom brzom vremenu nestaje, uvek možete doći na Ljubičevske konjičke igre.