Kraljevački pčelari svode račune

Berbom meda iz 64 košnica Milan Baltić će ove godine moći da računa na malu zaradu, jer je pčele vozio na dve ispaše.

"Prošla godina je bila crna, katastrofalna, međutim ova je nešto bolja ali je daleko od dobre godine. U stacionaru je bilo loše, bagrem je podbacio mnogo. Livada je tu i tamo nešto medilo, ali nije bilo dobro. E na suncokretu je, baš je bilo bolje, međutim ni to nije niti daleko od rekordne ili neke godine koja je za pohvalu", kaže Milan Baltić, pčelar iz Mataruga kod Kraljeva.

Pokrivanju osnovnih troškova mogu da se nadaju samo oni koji su, kao Milan, pčele vozili na ispašu, jer je bagremov cvet ove godine većinom izmrzao, kažu u društvu pčelara. Za veću zaradu moraju se ponuditi i drugi pčelinji proizvodi. Problem prave i sve veći broj ljudi koji bi da se se okušaju u pčelarstvu.

"Dosta njih ima koji misli samo da kupi košnice, kupi društva i da se cedi med. Ne može. Mora da se zna dosta o pčelarstvu, to je takva grana poljoprivrede gde mora mnogo i da se čita i da se uči i da se nauči. Društvo organizuje kurseve predavanja u poljoprivrednoj školi jednom nedeljno tako da pokušavamo da obučimo te pčelare", kaže Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara Kraljeva.

Slaba godina treba da upali alarm pčelarima, jer pčele nemaju dovoljno hrane da prezime, kažu stručnjaci.

"Najveći problem pčelarstva predstavljaju generalno pesticidi, varoa destruktor, pčelinji parazit, ishrana i problemi u tehnologiji pčelarenja. Treba hraniti odnosno dohraniti i prehraniti pčele i uraditi tretman protiv Varoe na vreme strogo registrovanim preparatima", kaže dr sci. Kazimir Matović, Veterinarski specijalistički institut Kraljevo.

U lošoj godini dobra vest je da su država i pčelarske organizacije bore protiv falsifikatora, pa je lažnog meda na tržištu sve manje. Proizvođači apeluju na nadležne da nastave sa kontrolama, jer, kažu, med pravi pčela, a ne pčelar.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465