Sirogojno – vašar starih zanata

Među borovima kraj pedesetak brvnara, kuća, vajata koje su po svojoj eri, potrebi i ukusu pravili samouki zlatiborski neimari smestile se vezilje, pletilje, grnčari i stolari, kolačari i tkalje – čitav jedan svet zanatlija i zanata zasnovan na tradiciji i njenom očuvanju.

Spretne ruke zanatlijske upliću i raspliću a vezillje spajaju niti, boje i oblika na vezenim maramicama baš kao što su nekada vezle devojke u ovom kraju, uz malu razliku.

"Nisu tekstovi isti jer devojke što su tada radile maramice, one su jednu radile, radeći tu su izmišljale tekst za druge, kako će da navezu, kako će da napišu i kako će da poklone momku", kaže Spasa Jovanović vezilja iz Sirogojna.

Milan Pavić, korpar iz Gorjana kaže da je zanat naučio od oca. 

"Otac je to malo pleo, onako za komšije i za sebe, za potrebu stoke ili za kukuruz, seno tako, onda i ja počeo malo po malo", priča Milan. 

Za najmlađe radionica u kojoj na svoj način vide vašar.

"Licidersko srce, čovek obučen u narodnu nošnju, onda sam ja crtao sve proizvode koje su ljudi ovde pravili", kaže Andrija Toskić.

Očuvanje starih zanata i jeste jedna od važnih aktivnosti Muzeja "Staro selo".

"I ova manifestacija se već sedam godina održava upravo je posvećena starim zanatima i zanimanjima. Mi okupljamo zanatlije iz našeg okruženja koji rade tradicionalne proizvode koji su još uvek u upotrebi, a stari zanati su inače deo nematerijalnog kulturnog nasleđa koje je pod zaštitom", kaže Jelena Toskić,viši kustos Muzeja "Staro selo".

Da za tradiciju ima interesovanja govori i par stotina posetilaca svakog dana, a među njima su ovog leta bile i grupe iz Izraela, Japana, Francuske, Italije, Čilea I Tunisa i svi s podjednakim interesovanjem i oduševljenjem obuđu bar deo prostora od oko pet hektara
na kome je smešten po mnogo čemu poseban muzej.