Prva tradicionalna kosidba u Milićevom Selu kod Požege

Naoštrene kose, više nego spremni kosači, a tu su i nezaobilazni trubači. To je karakteristika i ove, devete kosidbe u Milićevom Selu, koja se razlikuje od one na Rajcu po strukturi učesnika.

"Lekara specijalista, zatim privrednika, političara, znači klasičnih poljoprivrednika, da ne kažem seljaka, pošto sam i ja jedan od tih. Ali ovde su svi isti, ovde nema razlike i verovatno zbog toga ta manifestacija i traje", kaže Miloš Nikolić, organizator kosidbe "Milićevo Selo".

Kad sunce upeče nije lako kositi, a rad na vrućini iziskuje i spretno baratanje tradicionalnim oruđem.

"Ne možeš ti odjednom da počneš da kosiš, ako nisi ranije kosio, mora da se uči košenje. I to je doktorski posao znaš. Za to moraš da budeš doktor", kaže Tomislav Radosavljević, najstariji takmičar kosidbe "Milićevo Selo 2017".

U detinjstvu su naučili da kose, a možda ih je to i opredelilo da postanu doktori za hirurgiju i veterinu. Ta životna lekcija od malih nogu bila je presudna da postignu uspeh u životu.

"I ovo je jedna vrsta estetike, definitivno u tom smislu moja estetska hirurgija i ova estetika ovog divnog košenja na neki način su tu negde", kaže dr Milomir Gačević, specijalista estetske, plastične i rekonstruktivne hirurgije.

"Ne kosi se kada je temperatura 18-20 stepeni, nego 35, 36. Tad se može i sušiti trava, tad je vreme za kosidbu. Prema tome, energija uvek mora da bude prisutna da bi se uspelo u životu", kaže dr Zoran Mićović, predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije.

A za energiju je potrebna i dobra trpeza, što domaćinima kosidbe u Milićevom Selu nikad ne manjka. Zbog toga će i narednih godina biti kosača i, još više, posmatrača.