Umetnost pod stoletnom lipom

Što se stihovi Čačanke Mime Dmitrović nisu kazivali na pozornici pod lipom u mioničkom selu Rakari, kriva je oluja sa kišom. Ali nevreme je atmosferu pod tremom Tkačkog dvora Zagorke Stojanović učinilo drugačijom, prisnijom.

"Diraš pesmom sve što je odbeglo, Miriš reke, zavađaš izvore, Kršiš snoplje, uzdižeš latice, I bilje je pred tobom poleglo", kaže Draginja Mileusnić, glumica.

Mima Dmitrović decenijama tka stihove o zavičaju, ljubavi, čežnji i strasti, ali čisto, nežno, prefinjeno i snažno. Nadahnuća ne manjka, a poezija do publike nalazi put i u vremenu kada veliki izdavači pesme gotovo da ne objavljuju.

"Nema grada u Srbiji koji nema neki konkurs, nema književni klub, nema pesnike svoje i članove Udruženja književnika, ja sam jedan od tih. Tako da poezija se piše punim srcem i diše punim plućima", kaže Milica Mima Dmitrović.

Na pozornici po stoletnom lipom u avliji Stojanovića tokom leta smenjuju se pesnici, pisci, glumci, muzičari.

Svi njeni prijatelji uglavnom dolaze ovde u Rakare i Rakari su veoma dobro poznati svim Čačanima, svim ljudima koji su vezani za kulturu.

"Svaki događaj ispoštujem, jer sam tu blizu, nije mi daleko kuća. Tako da i umesim neke slane, i pogače", kaže Milica Vidić iz Rakara.

"Mislim prevashodno da je ljudima potrebna kultura. To pokazuje to da ljudi dolaze. Jer, recimo, ti sjajni umetnici privuku ljude i oni imaju priliku da sa njima na potpuno drugačiji način komuniciraju ovde ispod lipe, a posle predstave isto tako mogu sa njima da sede, da razgovaraju", kaže Zagorka Stojanović.

Rakari su oživeli, ali publika nije samo iz Zagorkinog susedstva, već redovno dolazi iz prestonice i gradova u unutrašnjosti. Prirodni ambijent i umetnost kulturni događaj čine posebnim.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 236 255