Loša godina za voćare iz blačkog kraja

Jugoslav Rakić iz sela Grgura živi od poljoprivrede, nešto stoke i pedesetak ari pod šljivom. Iako je navikao na skroman život, ova godina kaže biće teška.

"Sve je izmrzlo nema ništa i kako će se oporavimo, ne znam. Nešto ćemo kroz stočarstvo i eto to. Mada i mleko i tu je ništa. Slaba cena i to. Ne znamo ni sami kako", kaže Jugoslav Rakić, selo Grgure.

I u okolnim šljivacima tek poneki plod, jer je mraz odneo 90 do 100 odsto roda. Većim proizvođacima ipak je malo lakše. Ljubiša Stefanović iz Kaševara pod šljivom ima četiri hektara, ali ima i zasade jagoda.

"Bogami, ko ima samo šljivu teško je ove godine. Ja, imao sam jagodu i nije bilo loše. Bila je dobra cena ove godine i neće da bude problema, a sa šljivom šteta je sto posto", kaže Ljubiša Stefanović, selo Kaševar.

Ogromnu štetu trpe i prerađivači, a strepe i sezonski radnici kojima je ovo neretko jedina prilika da nešto zarade.

"Ove godine pošto nemamo dovoljno šljive potrudićemo se da radnike ostavimo i povećamo preradu maline, višnje, kupine, znači da bi ti ljudi ostali", kaže Tomislav Jezdimirović, hladnjača Agro-Bis.

Ukupna šteta na voću u blačkom kraju procenjena je na oko milijardu dinara - tri godišnja opštinska budžeta, pa su i mogućnosti da se voćarima pomogne iz lokalne kase skromne.

"Lokalna samouprava izašla je sa odlukom da otpiše kamatu na poreze poljoprivrednim proizvođačima. Znači na poreze na imovinu, znači zemljište i kuće. Programom se planiraju neka sredstva koja će  izdvajati u poljoprivredi kao i ranijih godina, znači ove godine je planirano 20 miliona", kaže Bojan Nikolić, savetnik za poljoprivredu Opštine Blace.

Posle šljive u blačkom kraju najzastupljenija je višnja koja je takođe platila danak zimi pa je rod prepolovljen, a plod znatno lošijeg kvaliteta od uobičajenog.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108