Pola veka književnog rada Vidosava Stevanovića

Poznata Sartrova teza kaže da čovek ne postaje pisac samo zato što želi da nešto kaže, već zato što je odabrao da to učini na izvestan način. Tako je i, nakon povratka iz Pariza, tokom poslednjih deset godina, Stevanović sabirao i uređivao zapise nastale tokom pola veka književnog stvaranja.

"Stalno imam utisak da sam nešto propustio, nešto bitno, važno, neizrecivo čak. Jedino što ne znam šta je to", kaže Vidosav Stevanović, književnik.

Boja prolaznosti stvari", treći je deo "Dnevnika samoće" i nema nameru da kritikuje književno, već potvrđuje tezu autora da je jednom otkrivena sloboda, zauvek osvojena. Ovoga puta piše o životu i radu do 2012. godine.

"Ja nisam zadovoljan svojim knjigama, zato pišem nove. Ali, ne mogu reći da si se ijedne odrekao", kaže Vidosav Stevanović, književnik.

Stevanovićev književni put počinje 1967. zbirkom pesama "Trublje".

Romani i prepovetke koji je slede: "Refuz mrtvak", "Nišči", "Periferisjki zmajevi" i "Testament", postaju antologija jugoslovenske književnosti.

"Vreme u kom je on počinjao, u kome je stekao književnu slavu i zrelost, je potpuno drugačije i ne može se primeniti na ove naše uske prostore. Čini mi se da je nekada književnost više značila običnom čitaocu nego danas", kaže Mirko Demić, književnik.

"Tako da sam ja u "Dnevniku samoće" našao sve, ili postao svestan svega onoga što je na neki način evoluiralo iz "Konstantina Gorče, "Refuza mrtvaka", "Niščih" i "Testamenta" i što je postalo jedna konačna, uzvišena književna emocija", kaže Petar Arbutina, književnik.

Osmišljen kao mesto susreta knjige i čitaoca, i Klub "Vidosav" u Botunju kod Kragujevca obeležio je osmu godinu rada.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542