Osmi put u istom stroju

Iako se većina zarekla da neće kročiti na bilećki kras, upravo zbog napora koji su savladali, ipak se kod mnogih javila nostalgija, pa su druženja na Fejsbuku nastavljena u realnosti i traju već osam godina.

U istom stroju i ove godine doputovali su iz svih delova Jugoslavije bivši pitomci, danas rezervni oficiri. Druženja su prilika da se podsete obuke, drugova, anegdota i svega onoga što je krasilo elitnu školu u koju su upućivani probrani.

O ratu se ne razgovara, jer svako ima pravo na svoje mišljenje, ali su ekonomska kriza i život nezaobilazne teme, ali ne u tolikom obimu koliko podsećanje na zanimljive situacije iz obuke, posebno komične. Pričalo se dugo nakon vremena predviđenog za povečerje, kada se nekad u spavaonama ne bi čula ni muva.

Spavaonice nisu kao nekad, nagriza ih vreme, jer je danas u kasarni "Bilećki borci" stacioniran bataljon, dok su nekada bila dva pitomačka bataljona, školska četa i brojne starešine.

Nakon postrojavanja na pisti pitomci su defilovali i kroz grad, pevajući "Bilećanku", što je mnogim meštanima izmamilo suze, podsetivši ih na dane kada je gradić vrveo od mladića iz cele Jugoslavije.

Danas se, kažu, raduju svakom susretu bivših pitomaca, jer grad u koji se mladi ne vraćaju, kada jednom odu, sada oživi sredinom juna. Zbog toga su Bilećani organizovali i privredni sajam za "Bilećance", kako su zvali pitomce. Od pršute, sira, vina, meda, rukotvorina do kamena, koji su pitomci proklinjali dok su ga gazili. Sada su imali prilike da vide da osim za naporan marš, može poslužiti i u dekorativne svrhe u građevinarstvu.

Među pitomcima koji svake godine dolaze na druženje u Bileću danas je mnogo uspešnih privrednika, političara, ljudi svih zanimanja i profesija. Kažu da uspeh duguju toj "školi života", gde su se naučili redu, radu i disciplini i shvatili da se trud, uprkos naporu, uvek isplati.

Naredno druženje, u junu iduće godine, već je dogovoreno, svake godine među pitomcima ima i onih koji u Bileću doputuju sa potomcima. Na taj način pokušavaju da se uspostave novi mostovi prijateljstva i drugarstva i da druženje preraste u tradiciju koja će trajati i kada nestanu pitomci.

Duh prijateljstva, tolerancije svakako je nadživeo školu koja je prestala sa radom 1992. godine, ali su pozitivne vrednosti nadjačale i potisnule sva neprijateljstva.