Na očuvanju Tare rade domaći i američki stručnjaci

Sa gotovo 25.000 hektara na planini Tari i obližnjim masivima sa prosečnom nadmorskom visinom od 1.200 metara, sa više od 1.300 biljnih i životinjskih vrsa, sa moćnom Drinom i njenim kanjonom koji se svrstava medju najlepše i najveće u Evropi, Nacionalni park Tara,  godišnje poseti 80 hiljada registrovanih i gotovo isto toliko neregistrovanih gostiju, uvek iznova opčinjenih lepotom ovdašnje prirode.

"Kad sam prvi put video ovaj krajolik fascinirao me, prava senzacija. Mislim da je Tara fascinantna, misliim da je svakako inspirativana. Ovo je zaista biser, biser, eto toliko da kažem", kažu posetioci.

Uz stalnu brigu, očuvanje i upravljanje postojećim, ovde nastoje da predstave nove potencijale, među kojima je i vekovima stvaran kanjon Drine.

Najlepši i najimpresivniji kanjon dugačak 38 kilometara Drina je sagradila između Žepe i Klotijevca i na pojedinim mestima dubok je 1.000 metara što ga svrstava među tri najveća u Evropi.

Svrstan među najlepše i najzelenije, kanjon Drine, i Nacionalni park Tara, uz sve sličnosti i razlike, sa Nacionalnim parkom Crni kanjon u Koloradu, u Aamerici, imaju i zajedničke  izazove, koje će zaposelni nastojati da reše u okviru nedavno potpisanog sporazma o međusobnoj  saradnji.

"Kada se govori o posetiocima, ne radi se samo o generisanju prihoda već da im se obezbedi što kvalitetniji i sadržajniji boravak u parku", kaže Ranko Milanović, rukovodilac služe za turizam NP Tara.

"Postoje stvari koje mogu da se nauče obostrano. Ono što sam naučio jeste to je taj odnos prema posetiocima i lokalnom stanovništvu, ta ljubaznost koju ispoljavate a ipak ne sme da se bude suviše mekan, moraju se ispoštovati pravila", kaže Brus Nobl, upravnik NP "Crni kanjon", Kolorado.

Turistički razvoj nacionalnih parkova, istovremeno je i mera uvažavanja svega što priroda nudi i čime opravdava svoju vrednost i atraktivnost a  na čijem očuvanju će, kroz različite vidove saradnje, raditi zaposleni u Nacionalnim parkovima na Tari i u Koloradu.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552