Mladi kraljevački sajdžija

Sve je počelo kada je kao desetogodišnjak u četvrtom razredu osnovne škole pradedin džepni sat popravio samo uz pomoć peroreza.

"Počeo sam tada sa nekim sitnim alatom. Imao sam jednu pincetu, nožić i to je bilo sve. Onda sam polako radio, u početku sam menjao baterije jer mi je bilo najlakše, a posle se javila i želja za tom mehanikom baš vrednih satova i najvredniji sat koji sam popravio, vredeo je 15.000 evra", kaže Filip s neskrivenim ponosom.

Kako mu je za tako ozbiljne popravke bio potreban i ozbiljniji alat, stupio je putem interneta u kontakt sa jednim starim sajdžijom u Novom Sadu, posle čega je usledilo iznenađenje.

"Kad sam se čuo s njim kaže da im se niko nije javljao 25 godina, a kad si se ti javio posle toliko vremena, dobićeš alat za džabe", kaže Filip. Od tada mi šalju besplatno sav alat koji mi je potreban i tako sav novac zarađujem za sebe.

Ali kako nije sve u novcu, Filip, koji zbog obaveza u školi sajdžijske radove obavlja noću u sobi školskog internata, to često besplatno drugovima, ali i mnogima drugima uradi poneku popravku. A kako se dobro dobrim vraća, tako je od jednog stolara iz Kruševca, kome je besplatno popravio sat, na poklon dobio kutiju za svoju kolekciju, koja, iako se ovde školuje za kuvara, uz ljubav kakvu ima prema satovima, ipak opredeljuje kojim će se od ova dva zanata u budućnosti baviti.

"Satovi su u duši. Ostali su od četvrtog razreda pa na dalje. Njegovi otkucaji su kao otkucaji srca. Za mene je svaki sat kao prijatelj, kao čovek," kaže Filip uz otkucaje jednog od satova koji je popravio i uvrstio ga u svoju kolekciju.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465