Proslavu rođendana organizovalo čitavo selo

Selo je Dobroselica. A on je Srećko. Jedno uz  drugo, imenima i delom, otkrivaju harmoniju u gotovo svakom danu, na ovim zlatiborskim visovima. Tako je i u ovom, u kom Srećko puni devedeset godina.

"Čovek treba da bude skroman, dobar, zdrav, vredan, da poštuje posao, da radi i da se ljebom ‘rani", kaže Srećko Kovačević iz Dobroselice.

I mada je ime kao lepota - privlači, a ne osvaja, ovde je sve na svom mestu.

"Kad se čovek pamti po dobru, a jok po zlu, to je dobro...Je li bio dobar komšija?...Kaki..najbolji u selu, boljeg nisam imao", kaže Velisav Marjanović iz Dobroselice.

"Mi smo njemu odlučili da napravimo devedeseti rodjendan, da proslavimo u jednom restoranu. Zaslužio je Srećko da ga voli celo selo!", kaže Desimir Marjanović iz Dobroselice.

U selu gde je dobrota "na glasu", prirodno se, prvom među jednakima, zajednički slavi ovako  važan dan.

"Ja i svi moji sugrađani ovde se ponosimo takvim čovekom, kao što je on", kaže  Đurđe Marjanović iz Dobroselice.

"Ne može naš narod da propadne dok bude takvih ljudi kao što je Srećko", kaže Dragan Stanković iz Dobroselice.

Dobroselica se, inače, nekada davno zvala Zloselica, da bi joj je po predanju, jedan car,  oduševljen gostoprimstvom, promenio ime. Srećku je ime dala baka, i ni ona nije pogrešila.

"Evo - devedeset godina. Živ sam, zdrav sam, još prihodim, radim, kućim, čuvam ovce i veseo sam, srećan. Još mi se živi, kad sam zdrav", kaže Srećko Kovačević.

Njegovom dobrom i poštovanja vrednom životu, ipak su najviše kumovali vaspitanje i karakter -  usmeravajući ga ka radu, poštenju i istrajnosti.

"Ja sam suvi seljak - zemljodelac. Bio sam privržen selu, svome radu, to sam poštovao i hvala Bogu, zadovoljan sam", kaže Srećko Kovačević.

I dok, prebira po sećanjima svojih devedeset godina  -  Srećko zna, da je, kad se sve sabere, to - najvažnije.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552