U Loznici se vodenični točak i dalje okreće

Na isti način na koji se okretao pre više od 200 godina, vodenični točak okreće se i danas. Već sedam godina, u potočari pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture, kukuruz, pšenicu, heljdu i raž, melje Predrag - nekada radnik u hemijskoj industriji, a danas prozvođač zdrave hrane.

"Pošto sam uvideo da to ide, ja sam počeo sejati malo više kukurza, našao sam vodenicu koju sam iznajmio, kasnije kupio u svoje vlasništvo. Trebalo je malo vremena da dođu mušterije tako i hvala bogu to je sve lepo krunulo, ide, zadovljan ja i mušterije", kaže Predrag Stanković, vodeničar.

Vodenica na Štiri, od centra grada udaljena je petnestak minuta hoda. Mušterije, kažu, po brašno ovde dolaze i zbog kvaliteta, ali i zbog podsećanja na ono što je bilo nekad.

"Kakva je proja od ovog brašna, a kakva od onog iz prodavnice? Mnogo bolja, mnogo bolja, proja, onda ono što žene prave cicvaru, pa to ne možeš da uporediš, čisto sladi", kaže Milutin Vlajković.

Meštani kažu, unutar vodenice, verovatno vekovima ništa nije menjano, osim vodeničara.

"Ostala je ista, kakvu sam je ja zapamtio takva je, jer vidite ništa nije menjano. A meni je 82. godina", kaže Radovan Kojić.

 U Stankovića vodenici, snagom vode, u dva koša, istovremeno se melje po
 200 kilograma kukuruza.

"To ja meljem skoro ceo dan, je l to ide polako. A ovo sad, ta komercijala gde su ovi električni mlinovi to samelje se za sat vremena ja mislim negde sigurno 200 kilograma", kaže Predrag Stanković, vodeničar.

Od proizvodnje brašna, Predrag, dodaje, može da se zaradi, ali ne može da se živi. Zato sa ovog posla, odlazi na drugi, u kome je voćar i domaćin.

rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669