Jedna lekarska ekipa nedovoljna za celu opštinu

Za lekare koji dežuraju u ambulanti Hitne pomoći u Požegi, izlazak na teren često je stresan. Ne zbog medicinske pomoći koju pružaju  na terenu već zato što jedna ekipa često treba da, u isto vreme, odgovori na više poziva.

Nekad je teško na osnovu telefonskog razgovora proceniti šta je hitnije, kaže dr Dejan Čukvas, specijalista urgentne medicine:

"Mi moramo da u toj komunikaciji procenjujemo šta je ono što je urgentnije, pa ako smo i krenuli na neki poziv koji je u tom trenutku, po anamnestičkim podacima, delovao kao urgentan, a dobijemo poziv koji je hitniji, moramo da se dovijamo da procenimo, ako treba sa tog prethodnog, ako je blizu da se vratimo, da idemo na taj drugi."

Za to vreme, u ambulanti ostaje samo iskusna medicinska sestra. Jedna dežurna ekipa pokriva praktično teritoriju od 450 kvadratnih kilometara.

Najteže je kada sanitetom treba stići i u brdsko-planinske delove, gde se teško stiže i džipom. Pored toga Požega je i važna raskrsnica državnih puteva.

"Očekujemo krak auto-puta od Preljine ka Požezi, što će biti u naredne dve godine, koji će doneti neke benefite, ali će doneti sigurno akcidentatlnih situacija više", ističe dr Aleksandar Antonijević, v. d. direktora Doma zdravlja Požega. "I sada ih ima, nažalost u vožnjama. Potreba je za duplim ekipama ogromna, koje treba permanentno da postoje na nivou opštine."

Pre osam decenija u Požegi su o zdravlju žitelja tog dela Srbije brinula samo dvojica lekara, kaže devedestrogodišnji Milenko Lazarević. On tvrdi da su tada ljudi bili zdraviji jer nije bilo toliko hemikalija u ishrani:

"Narod bio zdraviji, ’iljadu na sto, nego sto na sto. Eto ti. Sad još ’voliko treba više lekara, više bolesnih nego zdravih."

Sa sličnim problemima suočavaju se i domovi zdravlja u drugim manjim mestima. Lekari su voljni da pomognu svima, ali se često suočavaju i sa nezadovoljstvom građana. Jedna ekipa ipak ne može stići u isto vreme na dva mesta, ali uvek stiže tamo gde je situacija najkritičnija.