Zaboravljeni Kongres kulturne akcije

Nekoliko stotina delegata, poslednjih dana oktobra brune 1971. godine, diskutovalo je o pitanjima decentralizacije kulture i o umetničkim slobodama.

U to vreme sve se tumačilo kroz prizmu prava radnog čoveka na slobodno učešće u svim sferama javnog života. Ispostaviće se kasnije, ključna rečenica u uvodnom referatu Latinke
Perović, tada sekretara republičkog Saveza komunista, koštaće srpske liberale političkih funkcija.

"Stare bogove nije dovoljno sahraniti, treba stvoriti svet u kome oni neće moći da žive" - ovim rečima, Latinka Perović zaključila je svoj uvodni referat na kongresu.

Četiri decenije priseća se dana kada je politička elita krenula u obračun sa liberalnom strujom jugoslovenskih komunista:

"To je bilo shvaćeno kao aluzija na autoritarnu vlast i kao aluzija na Tita i oko toga je te godine bilo diskusije."

"Kongres kulturne akcije" kako je skup u Kragujevcu zvanično nazvan, bio je najveća manifestacija u oblasti kulture ikada održana na ovim prostorima.

"Kongres nije bio reakcija ni na šta i ni na koga. To je bila akcija za sprovođenje jednog razvojnog projekta u kulturi u Srbiji", smatra Mirko Čanadanović, u to vreme sekretar Izvršnog komiteta Saveza komunista Vojvodine.

Mada su učesnici raspravljali o ulaganju u kulturu, slobodi, cenzuri i oporezivanju šunda, efekti skupa bili su drugačiji. Govorilo se da je reakcionaran i protivan učešću radničke klase u kulturi.

"Sve to mi danas govori da je u pitanju bilo nešto sasvim treće: a to je bilo vezano za program ukupnog društvenog razvoja koji je mogao biti uspešan samo ako mu je kultura bila suštinska, bitna sastavnica", kaže Čanadanović.

"Ono što je bilo pozitivno, a što je bilo i vrlo retko u to vreme, potisnuto je zajedno sa celim tim vremenom i sa naporima da se ono, na neki način pripremi za ono što dolazi - da ne potonemo u taj varvarizam i u haos, nego da možemo da se razvijamo kao jedna civilizovana zemlja", ističe Latinka Perović.

Tokom trajanja skupa, grupa kragujevačkih gimnazijalaca, organizivala je jednu vrstu alternativne kulturne akcije, spaljujući stripove, fotoromane i novine za koje se smatralo da su društveno neprihvatljive.

"U dokumentanom filmu ‘Kongres zaborava’ detaljno se istražuje zbog čega je došlo do te akcije, kako su oni to izveli i sa kojim ciljem, kao i šta je bilo spaljeno", objašnjava autor dokumentarca Vladimir Paunović.

Nakon završetka, kongres je predat zaboravu. Čak je i knjiga referata sklonjena sa polica bibliteka, a rasprava o skupu postala je nepoželjna.

"Želja nam je da se efekti kongresa analaziraju iz današnje vizure, da se vidi kakva je Jugoslavija tada bila, podeljena izneđu istoka i zapada. Sa jedne strane vrlo otvorena, a sa druge restruktivna po pitanju umetničkih sloboda u kulturi", zaključuje Paunović.

Autori filma prikazuju ovaj događaj sa distance od četiri i po decenije u želji da sa različitih aspekata analiziraju značaj i efekte kongresa koji je, umesto o kulturi, zaključke dobio u radikalnim političkim odlukama.

rts.kragujevac@rts.rs