Jesen u Pasjaku

"Posle rada u  Nemačkoj vratio sam se u rodni kraj. Nastojim da pomalo obnovim imanje, da ne budu parlozi i ruglo. Stado mi je bilo i veće, ali ranije nisam imao subvencije. Od prošle godine sam registrovao doaćinstvo i umatičene su mi ovce tako da se dobije neka parica. Preko čitave godine ima posla. Mora da se spremi hrana - kukuruz, pšenica, ječam, seno, detelina... Međutim ovde je sa radnom snagom mnogo teško. Što stignem sam uradim, što ne stignem to je propušteno", kaže Božidar Stanojević, bivši sam građevinski radnik.

Za poslednjih šest decenija broj meštana je prepolovljen. Nastavu u mešovitom odeljenju četvororazredne škole pohađa samo sedam đaka.

"Ovo je selo malo. Ima samo 80 domaćinstava. Ove godine prvi put nemam zabavišnu grupu. Ali već od sledeće, i narednih desetak koliko ću raditi do odlaska u penziju, očekujem da će uvek biti zabavištanaca. I to uvek po dvoje, troje", kaže Evica Popović, profesor razredne nastave u isturenom odeljenju OŠ "Vladislav Savić Jan" iz Parunovca.

Nadu da će selo živeti daju mladi koji su ostali i oni koji u njega rado dolaze.

Tamara Gvozdenović iz Kruševca, diplomirani je mikrobiolog, i pored obaveza na doktorskim studijama svaki slobodni trenutak koristi za posetu Pasjaku.

"Ja sam peta generacija. Moj tata je rođen ovde, ja na žalost nisam. Ali bez obzira na to svakodnevno posećujem selo. Dosta hrane odavde prikupljamo. Sadimo u proleće i u leto ili kasnu jesen prikupimo plodove svog rada. Tako da je to neko svakodnevno viđenje. Radujem se svakom novom dolasku, jer me opušta, uživam u prirodi, lepom vremenu, u dragim ljudima koji su i dalje ovde", kaže ona.

Svetislava Ristića, penzionisanog profesora iz Velikog Šiljegovca, sa suprugom Nadicom zatekli smo u pripremi ogreva u dvorištu njene rodne kuće.

"Došao sam da pomognem. Tašta je stara, sama pa mi kad stignemo dođemo i po malo sečemo drva. U zavisnosti od zime potroši se od 20 do 30 metara, treba to spremiti na vreme", kaže Svetislav Ristić.

"Živimo u Velikom Šiljegovcu, ali stalno dolazimo. Volim tu da dođem. Radim baštu, sređujem dvorište, sadim cveće. Volim sa svojim narodom! Ništa ne zaključavamo, niti nam šta nestalo tu, niti nam neko to krade. Niti se mi plašimo nečega. To još samo na selu ima", kaže Nadica Ristić.

Bez domaće rakije zima se u Pasjaku ne čeka, a da bi bila dobra, znalci kažu, treba se držati pravila.

"Zdravo voće, ne trulo! Čisto. I mora da mu se doda ono što mu prirodno manjka, makar  dva - tri kilograma šećera na sto litara, na jedan kazan. Što se mene tiče spreman sam za zimu. Pri kraju sam sa pečenjem. Žurim da završim dok je lepo vreme. Malo poneki dan odvojim da sređujem voće, sad je i to sezona. Da se frezira, baca se đubre jesenje da na proleće ne bude korova", kaže Života Pavlović.

Sa Trševinskog brega najlepši je pogled na selo o čijem imenu svedoče brojne legende vezane za velikog, strašnog psa i vredne ljude koji su ga u srednjem veku naselili. Sećanja na to sačuvaće  hronika sela koju je u čast svojih predaka meštanima Pasjaka darovao  dvadesetšestogodišnji Miloš Stojadinović, najmladji kruševački hroničar.

"Bilo mi je potrebno šest godna aktivnog istraživanja za pisanje hronike, ali ne žalim.  Pročitao sam stotine knjiga , istražio veliki broj dokumenata  u Arhivu Srbije, Jugoslavije, Vojnom muzeju. Za izradu rodoslova, uz pomoć kojih je moguće pratiti prošlost familija čak 200 godina unazad, dragocena su mi bila kazivanja meštana, crkvene i matične knjige iz  Kruševačkog arhiva", kaže Miloš.

Za potrebe knjige,  pisane po svim pravilima Odbora za hronike sela SANU,  Miloš je pročitao i sva izdanja srpskih novina  od 1837. do 1919. i "Politike" od 1904. do 1941. Godine.

"U novinama sam našao mnogo podataka vezanih za Pasjak, kao i za ceo kruševački kraj, digitalizovao sam ih i, nadam se, u narednom periodu upotrebiti za neka nova istraživanja i publikacije", kaže Miloš.

Uz pomoć poznatog kruševačkog kolekcionara i hroničara, Slobodana Nikolića već dogodine počeće pisanje knjige pod radnim naslovom "Kruševac u slici i reči u Prvom svetskom ratu", ali i hronike sela Zdravinje, kako bi se odužio i precima sa majčine strane.