Farbanje vune prirodnim bojama

Po savetu znalaca, za farbanje su iskoristili jesenje bogatsvo biljem, pretočivši boje jeseni na vunu.

Od kadifa dobijaju oker ili žutu, objašnjava učenica Tamara Milić, a za bojenje su koristili i koprivu, dud, lišće javora, cveklu... Takođe, od jedne biljke dobijaju različite boje.

Različite nijanse dobijaju su se u zavisnosti od vremena potapanja vune, objasnila je Teodora Sarić.

"Ovo je idealna prilika da se poveže teorijska nastava iz tekstilne tehnologije sa praktičnim radom", ističe profesorka Umetničke škole Ivana Stamatović.

U radu budućih tehničara dizajna tekstila uživali su i gosti Muzeja: "Bilo nam je interesantno zato što smo verovali da se koriste postojeće boje, industrijske... Međutim, svaka je boja od cvetova, biljke."

Čuvajući ovako nematerijalnu baštinu, i goste i učenike kroz proces farbanja vodili su autori radionice, kustosi Muzeja.

"Boje su postojane i istu boju ćete dobiti ako izmerite koliko ste stavili biljaka, koliko vode i koliko vune i koliko plavog kamena, ili već šta ste stavljali", objasnio je Aleksandar Todorović iz muzeja Staro selo u Sirogojnu.

Zanimljivi su i narodni nazivi boja, rekla je Svetlana Ćaldović, kustoskinja  u muzeju Staro selo: "Krmezli, duvanli, vrana, šepteli... Šepteli je boja između roze i bež, kafena je boja kafe, duvanli je tamnobraon, vrana je crna ... Krmezli je zelenkasto bež."

CH BORKA ĆALDOVIĆ, domaćica, Muzej Staro selo, Sirogojno
"Mi smo nekad vranili vunu, pravili crnu boju: koristi se jasen, crni jasen pretežno, odemo u šumu, ogulimo koru, stavimo u vodu i onda stavite nešto, zarđalo gvožđe i to stoji jedno petnaest dana", ispričala je Borka Ćaldović. "I onda posle to dobro skuvamo i dobijemo crnu, vranu boju."

Ofarbanu vunu, naredne školske godine učenici će iskoristiti za tkanje ćilima na istom mestu, u isto vreme.

rts.uzice@rts.rs