Prodaja najveći problem zlatarskih proizvođača sira

U ovdašnjim selima gotovo svako domaćinstvo ima od 5 do 30 grla muznih krava, a proizvodnja jednog od najkvalitetnijih, autohtonih sireva meri se tonama.

Ukupna godišnja proizvodnja i potrošnja tih, tkz. belih sireva ovog kraja, predstavlja više od 60 odsto svih sireva u zemlji i za njega se zna kod nas, ali i u svetu.

"Problem je što nemaš kome da ga daš i što daš jeftino, i što neće da isplate, slažu, daš robu, ne možeš da je naplatiš", kaže Milomir Stamatović, Bukovik.

Višedecenijska tradicija, i nagradama potvrđen kvalitet ovdašnjih sireva, dobra su preporuka, ali bez stalne prodaje i otkupa, za velike proizvođače, plasman je rizik, dok se oni sa skromnijom proizvodnjom, snalaze na svoj način.

"Imam te moje, moju svojtu, moje prijatelje što smo ranije davali. Sve šaljemo u Čačak i u Beograd, dajem mojoj djeci i tako na sve strane... prodajem ne zastajkujem nikad", kaže Perka Paunović, Bukovik.

Bez organizovanog otkupa i sigurnog plasmana, teško je razmišljati i o proširenju proizvodnje, jer ona podrazumeva izgradnju,  mini, eko mlekara po standardima EU.

"Ja da mogu ja bi to uradila, ali ne mogu", kaže Perka Paunović.

"Kad su zadruge bile, daš, menjaš robu, to je bolje. Sad dođu mi nakupci, odnesu sir, para nema, džabe rad", kaže Milomir Stamatović, Bukovik.

U nastojanju da promene trenutnu situaciju, i podstaknu proizvodnju, od početka godin, kroz nabavku mehanizacije i umatičenih grla stoke, lokalna samouprava izdvojila je 7 miliona dinara.

"Radimo na pospešivanju i pokretanju zemljoradničke zadruge, jer smo prošle godine kupili zemljoradničku zadrugu u Božetićima i nastojimo da organizujemo meštane u okviru zadruge koja bi rešila njihove probleme plasmana sira", kaže Ivan Mladenović, zamenik predsednika opštine Nova Varoš.

I baš kao u proizvodnji ovdašnjeg sira u kojoj, tvrde, osim specifičnog podneblja, paše i tradicionalnalne tehnologije, nema tajni, i u plasmanu ne bi trebalo da bude tajni. Samo tako i uz podršku nadležnim, kako kažu, može se razmišljati i o prožirenju proizvodnje koja ovde čini budućnost i opstanak sela.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552