Socijalno preduzetništvo neiskorišćena šansa

Iz Prihvatilišta je došla u Tradiciju Juga Nataša Stojanović. Pružila joj se prilika da radi, stekne ekonomsku nezavisnost, pruži najneophodnije svojoj deci.

"Mogu da zaradim, vodimo se time koliko imamo toliko je dovoljno, drugi imaju manje, ali su srećni", kaže Nataša Stojanović.

Samohrane majke i žene koje su nekoliko godina pre penzije ostale bez posla svrstavaju se obično u kategoriju nezaposlenih sa malim šansama za radno angažovanje. Sa iskustvom u kućnoj pripremi hrane ili ugostiteljstvu, na posao u Tradiciji Juga brzo su se navikle.

"Uslova nema za penziju, humanitarnim radom se bavim i to me ispunjava", kaže Jagoda Stanisavljević.

"Ja sam kuvarica, radila sam 29 godina u ugostiteljstvu, pa preduzeće ne radi", kaže Ratka Vučković.

Proizvodi stižu od kooperanata, poljoprivrednika iz Vladičinog Hana i Trgovišta. Hranu pripremaju u kuhinji, u prostorijama koje im je ustupilo preduzeće za puteve Trejs, za migrante u Prihvatnom centru i pet socijalno ugroženih porodica iz Vranja.

"Ja sam njih upoznala preko magacina, one su dolazile za pomoć i u razgovoru sa njima šta bi volele da rade, korak po korak", kaže Ljubinka Milovanović, NVO Životna pomoć.

U Srbiji ima 1.000 socijalnih preduzeća, u njima radi oko 13.000 ljudi. Srbija će prvi put dobiti Zakon o socijalnom preduzetništu.

"Suštinski problem u socijalnom preduzetništvu je kako da u isto vreme izvedete da preduzeće učestvuje na tržištu, ne guši ostale, ne bude favorizovano u smislu da nekom drugom oduzme mogućnost da radi, ali i bude na određeni način zaštićeno", kaže Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.

U zemljama Evropske Unije u socijalnim preduzećima radi više od 14 miliona ljudi, ili 6,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a u Srbiji 0,6 odsto.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945