Meštani Aleksandrova žive u teškim uslovima

Selo Aleksandrovo, nekada jedno od najleših vojvođanskih sela na jugu zemlje, danas se suočava sa mnogim problemima.

"Mi i dan danas u 21. veku nemamo ni vodu ni kanalizaciju, Dom od građevinskog inspektora definitivno nije za upotrebu", kaže Nikola Jelić, predsednik mesne zajednice u Aleksadrovu.

"Voda nam je iz bunara, prirodni pad, hidrofor, kad nemamo struju nemamo ni vodu, peremo a loš je kvalitet, a čaše su prljave i posle pranja sve ostaje krečnjak na njima", kaže Dragica Banković, domaćica.

Celo selo je zamišljano po ugledu na Vojvođanska, sa širokim šorovima i drvoredima sa obe strane. Od osnivanja pa sve do danas, u Aleksandrovu se malo toga promenilo.

Ove divne ulice vojvodjanskog tipa tokom jeseni i proleća su pune blata, a žitelji Aleksandova već tri decenije čekaju na asfaltiranje i sanaciju ovih seoskih puteva.

Selo koje je dobilo ime po Aleksandru Obrenoviću, nastalo je kada su Mramorčani dali kralju Milanu Obrenoviću pola svog atara kako bi doselio  Vojvođane da bi širili kulturu i poljoprivredu ka jugu zemlje.

"Zaštitni znak ovog sela je zvonik. Kolonisti koji du se doselili iz Vojvodine doneli sa sobom dva zvona. Zvona su izlivena u Vršcu. Kada je nepogoda, kada su beli oblaci da padne grad, mi odlupamo zvona i onda se oblaci rasture", kaže Dragan Zlatanović, meštanin Aleksandova.

Danas su tradicionalna vojvođanska jela obavezna na trpezama u ovom selu. Domaćice ljubomorno čuvaju tradiciju i stare banatkse recepte.

"Ovo se zovu gibančice. Može da se jede ili medom, pekmezom, sirom, ko kako voli", kaže Verica Mešterović, domaćica.

Meštani Aleksandrova čuvaju tradiciju od zaborava i nadaju da će se veliki problemi sa kojima se svakodnevno bore, što pre rešiti.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588