Pčelarsko selo Kamenovo

Da od male pčele može biti velike koristi meštani Kamenova kod Petrovca na Mlavi znaju odavno. U ovom selu podigli su i spomenik svojoj hraniteljici. Kako i ne bi kad svaka druga kuća ima košnice a godišnje se u Kamenovu proizvede više od pedeset tona meda.

Jedan od najvećih proizvođača je Dragan Đorđević. Ima više od šeststo pčelinjih društava a njegova porodica se duže od sto godina bavi pčelarstvom.

"Plasman meda nam je osiguran zato što smo preko cele zime na pijaci u Beogradu. Onda su nam jednostavno i naplata i plasman osigurani, jer imamo naše mušterije koje traže dobar i kvalitetan med", kaže on.

Sav svoj med, kamenovski pčelari prodaju uglavnom u Beogradu. Nekima ga otkupljuju i strane ambasade, kao Milošu Milojkoviću. On smatra da pčelarstvo u Srbiji ima budućnost:

"Naše podneblje je obdareno toliko da svaki drugi mlad čovek može da bude pčelar i da sa sto košnica živi sa 500 evra mesečnom platom. Da nam mladi ne odlaze u inostranstvo, nego da nam potomci ostaju u našoj zemlji."

U Kamenovu polako stasava i pčelarski podmladak. Student ekologije Ljubiša Radivojević, svojih 130 košnica obezbedio je tako što su njegovi roditelji odustali od stočarstva, prodali krave i kupili pčele:

"Sama želja da imam svoj biznis, da budem sam svoj gazda, da ne moram da slušam druge i da radim, a pre svega i finansijska dobit koja može da se ostvari pčelarenjem."

Već 25 godina u Kamenovu se održavaju Dani mlavsko-homoljskih pčelara koji okupljaju pčelare iz ovog kraja i cele Srbije, ali i iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske. Pčelarstvo je u Srbiji razvijeno, ali bi mu pomoć države dobrodošla, kažu Kamenovci.

Miroslav Ljubomirović smatra da kada bi država pomogla svako domaćinstvo koje želi da se bavi pčelarstvom iznosom novca koji daje i stranim firmama koje posluju u Srbiji, Srbija bi imala med za izvoz u dovoljnim količinama da hrani celu Evropu.

Ipak, nije u proizvodnji meda sve baš slatko. Ima i ponečeg što pčelarima zagorčava život.

Đorđević smatra da pčelari nemaju adekvatnu zaštitu, prvenstveno jer je sada sezona prskanja, a ne postoji ni odgovarajuća saobraćajna regulativa koja omogućava da vozila za prevoz košnica registruju samo tokom sezone, umesto što plaćaju registraciju za celu godinu.

Tu je i uvoz veštačkog meda, a falsifikuje se čak i vosak, kaže Zvonimir Vasić, pčelar iz Leskovca:

"Tu se javljaju veliki problemi, jer uvoz voska iz kine, odnosno čist kineski osnov od parafina je prisutan mnogo. Mnogo ljudi to ne prepoznaje, a kupuju ga po niskim cenama, što veoma zagađuje naš vosak."

Kad je loša godina, pčelari znaju da kažu da je med svima sladak samo je njima, zbog cene, gorak. Ovog proleća predviđaju slab prinos bagremovog meda jer je mraz oštetio bagrem. Ali, opet, dokle god je pčela, Kamenovci ne moraju brinuti za svoju budućnost.

Nekad je u Kamenovu bio običaj da devojke u miraz nose košnice. Koja je više košnica imala, lakše se udavala. Danas se taj običaj izgubio, kod devojaka se gledaju i neki drugi kvaliteti, ali se i dalje bogatstvo nekog domaćina, makar delimično, vrednuje brojem košnica.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466