Izborni sving – koje države mogu da odluče ko će biti naredni predsednik SAD

"Sving" države se mogu definisati kao poprišta političke "borbe" u kojima razlika između kandidata gledajući nekoliko prethodnih izbornih ciklusa nije veća od nekoliko procenata. 

U tim državama birači često naginju prema pobedniku na nacionalnim izborima, ali se neretko kolebaju između partija. 

Najvažnije "sving" države na izborima za predsednika SAD tradicionalno su Ohajo, Florida, Pensilvanija. Njihov spisak se, tokom izbornih ciklusa, međutim, proširio.

Prema navodima sajta za izbornu analitiku u SAD fivethirtyeight.com u države u kojima su birači neodlučni spadaju i Arizona, Džordžija, Ajova, Mičigen, Minesota, Nevada, Nju Hempšir, Severna Karolina i Viskonsin, pa čak i Teksas, tradicionalno uporište republikanaca.

Poslednji demokrata kome su pripali elektorski glasovi u Teksasu bio je Džimi Karter 1976. Međutim, Donald Tramp je devet procenata bio ispred Klintonove na prethodnim izborima, što predstavlja najmanju razliku koju je kandidat republikanaca ostvario nad protivkandidatom još od Boba Dola, navodi Vašington post.

Amerikanci biraju predsednika indirektno, sistemom koji se zove Izborni ili elektorski koledž.

Kada glasaju, građani time kažu zapravo elektorima kome bi trebalo da daju glas.

Bez obzira na to sa kolikom razlikom je pobedio jedan od kandidata u nekoj saveznoj državi, svi glasovi elektora idu samo njemu. Izuzetak su dve države – Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.

Elektorskih glasova je ukupno 538. Da bi se osvojili izbori, potrebno je da jedan od kandidata sakupi 270 glasova Elektorskog koledža. 

Ohajo – 18 elektorskih glasova

Ohajo je država za koju se smatra da predstavlja svojevrsni izborni lakmus papir. Kaže se da ko pobedi u Ohaju, osvaja izbore. Do sada se, od 1964, nije desilo da jedan od kandidata pobedi u Ohaju, a da ne postane predsednik. U toj državi su 2016. godine demokrate izgubile od republikanaca sa skoro osam procenata, dok su tesnu većinu na izborima 2012. osvojile demokrate (50,7 odsto, prema 47,7).

Florida – 29 elektorskih glasova

Do sada nijedan republikanac nije dobio izbore a da nije osvojio Floridu. Florida ima raznoliku populaciju od 21,5 miliona.

Prema nedavnim podacima Odeljenja za izbore, 35 odsto registrovanih birača u državi su republikanci, 37 odsto demokrate, a 27 procenata birača se odlučuje za manje stranke ili nema nikakvu partijsku pripadnost.

Od šezdesetih godina prošlog veka, onaj ko je osvojio elektorske glasove na Floridi postao je predsednik SAD, na svim izborima, osim u trci za predsednika 1992. godine.

Pensilvanija – 20 elektorskih glasova

Pored Floride, Pensilvanija je najveća nagrada glavnih država u kojima se odvija predsednička trka. Tramp je bio prvi republikanac koji je, još od vremena Džordža Buša starijeg 1988, osvojio elektorske glasove u toj državi, što ga je na kraju odvelo do Bele kuće.

"Pensilvanija je toliko važna da naš model daje Trampu 84 odsto šanse za pobedu ako u toj državi odnese pobedu, a Bajdenu daje 96 odsto ako Pensilvanija poplavi", navodi se u analizi na sajtu fivethirtyeight.com.

Arizona – 11 elektorskih glasova

Izbor Donalda Trampa za predsednika SAD ubrzao je veliku političku promenu u Arizoni, koja se prvi put u četvrt veka našla usred mape "bojnog polja". Poslednji demokrata koji je osvojio Arizonu bio je Bil Klinton 1996, kada mu je protivkandidat bio republikanac Bob Dol. Na izborima 2016, Donald Tramp je u toj državi osvojio 49 odsto glasova, a Hilari Klinton 45,5 procenata.

Džordžija – 16 elektorskih glasova

Birači u Džordžiji nisu većinom glasova podržali kandidata demokrata od 1992. godine, kada je u toj državi pobedio Bil Klinton. 

Mičigen – 16 elektorskih glasova

Donald Tramp je tesnom većinom pobedio na izborima u Mičigenu 2016, državi koju su demokrate uzimale zdravo za gotovo. Istorija pokazuje da su birači u toj državi od 1930. do 1960. glasali većinski i za demokrate i republikance, a isključivo za republikance od 1972. do 1988. Pobedu su, zatim, do 2012. odnosile demokrate.

Ajova – 6 elektorskih glasova

Al Gor je 2000. godine u Ajovi odneo pobedu nad Džordžom V. Bušom za samo 0,3 odsto, odnosno za otprilike 4.000 glasova od nešto više od 1,2 miliona birača. Četiri godine kasnije, Buš je pobedio Džona Kerija u toj državi sa prednošću od samo 0,6 procenata. 

Minesota – 10 elektorskih glasova

Birači u Minesoti nisu podržali većinom republikanskog kandidata od izbora Ričarda Niksona 1972. Hilari Klinton je, međutim, bila iznenađujuće blizu gubitka pozicije demokrata u toj državi. Osvojila je Minesotu sa razlikom od skoro 45.000 glasova od ukupno tri miliona.

Nevada – 6 elektorskih glasova

U "srebrnoj državi" republikanci su pobedili na sedam od poslednjih 12 predsedničkih izbora, ali demokrate su pobedu odnele u tri od poslednjih pet ciklusa i u pet od poslednjih sedam. Razlika između Hilari Klinton i Donalda Trampa bila je na izborima 2016. godine 2,2 odsto, zbog čega se smatra da će republikanci pokušati da osvoje Nevadu na izborima.

Nju Hempšir – 4 elektorska glasa

U poslednja četiri izborna ciklusa, pobedu u Nju Hempširu su odnosile demokrate. Međutim, veoma tesna pobeda 2016. godine sa razlikom u broju glasova od 0,4 odsto, dovoljan je znak Trampu da pokuša da ostvari pobedu u toj državi. 

Severna Karolina – 15 elektorskih glasova

Tradicionalno, u Severnoj Karolini pobeđuju republikanci, deset od poslednjih 12 puta. Džordž V. Buš pobedio je na izborima 2000. i 2004. sa dvocifrenom prednošću. Međutim, Barak Obama pobedio je u toj državi na izborima 2008, i to je prvi put od 1976. da je demokratski kandidat odneo pobedu u Severnoj Karolini. Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta Severna Karolina Kris Kuper naveo je da mnogo puteva iz Severne Karoline vodi ka Beloj kući, što je, kako smatra, posebno istinito kada je u pitanju Donald Tramp, prenosi Si-En-Bi-Si. 

Viskonsin – 10 elektorskih glasova 

Viskonsin je tradicionalno uporište demokrata. Do pobede Trampa na izborima 2016, birači u toj državi su glasali za predstavnika Demokratske stranke još od izbora 1988. Na prethodnim izborima razlika između Trampa i Klintonove bila je 0,7 odsto.