Stanislav Krakov srpski heroj, avanturista i saradnik nacista

Mračne stranice kulturne istorije Srbije vide mnoge neobične figure, ali malo koja je toliko obeležena, gotovo bi se reklo razapeta, i velikim i pogrešnim delima, kao ona Stanislava Krakova. Nećemo stoga preterati ako kažemo da je ovo priča o čoveku koji je pojeo svoju prošlost.

Ovo je priča o ratniku iz oba balkanska rata i iz Prvog svetskog rata, ordenovanom heroju, patrioti iznad svega, koji na raskrsnici istorije jednostavno bira pogrešan pravac i tokom Drugog svetskog rata postaje pravi novinski magnat nemačke okupacione Srbije. Kako je do ovakve preobrazbe došlo?

Da li su pogibeljna sklonost da se svakodnevno stavlja glava u torbu i nedostatak prilike da se taj adrenalin u mirnodopsko vreme drži pod kontrolom doprineli da heroj postane kolaboracionista? Teško je kazati.

Stanislav Krakov rođen je 1895. u Kragujevcu. U godini kada počinju balkanski ratovi, ima samo sedamnaest godina.

Poput mnogih iz svoje generacije, i Krakov smatra „da mora da bude tamo gde rat svakog časa može da otpočne". Rat, smrt, krv, sloboda - to su reči koje kroje nervni i emotivni sklop jednog mladića. Takav vojnik može biti jedino heroj ili pokojni heroj.

Krakov je preživeo. Posle Prvog svetskog rata imao je rana koliko i ratnih ordena - i jednih i drugih po sedam. Kraj rata ovaj ratnik-avanturista dočekuje kao zavisnik od stalne doze smrtne opasnosti.

Ne bi li ikako ponovo, dodirnuo smrt, Krakov i u mirnodopsko vreme nastoji da nadoknadi, za njega, uzvišenu atmosferu rata. On je sada veteran koji govori na patriotskim mitinzima; on je novinar-avanturista koji leti prvim džinovskim avionima preko Atlantika. Krakov je sineasta; on je jedan od organizatora bala „Hiljadu i druga noć". Vreme provodi sa glumicama i producentima. Često se viđa u pratnji kralja Aleksandra.

Ali sve to malo je da se nadoknadi „poljubac smrti" koji ga je jedino činio živim. Uza sve uzbuđenje koje mu donosi tehnika, nema više gladi, nema više smrti, nema više krajnje neizvesnosti s kojima se u ratovima za oslobođenje Srbije susretao.

Ali već nakon 1943. godine, brže nego što je iko očekivao, slom nacističkih snaga je na pomolu. Kada je poraz Nemačke postao izvestan, Krakov je 13. septembra 1944. godine pobegao u Austriju jednim od poslednjih vozova kojim su se povlačili okupatori i njihovi saradnici.

Ko je bio nekadašnji heroj, ko je bio međuratni novinar, sineasta i avanturista - više niko ne zna. Krakov kao da je sam pojeo svoj pređašnji život...

Mnogo kasnije o oprečnostima koje su razdirale nekadašnjeg ratnika, Krakov piše: „Sedao sam za trpeze mnogih kraljeva i bio srećan što sam mogao da kao jedinu hranu ispečem šaku kukuruznih zrna na vatri koja je izdisala. Koračao sam stotine metara preko jezivog mosta načinjenog od leševa ljudi i konja, ne dodirnuvši nogom zemlju pretvorenu u gustu i duboku blatnu masu. Nošen sam kao pobednik kroz ulice pokrivene cvećem, na rukama razdraganih devojaka."

Da bi se jedan adrenalinski zavisnik vratio u život dostojan jednog zavisnika od istorije, pobrinula se nemačka okupacija Srbije 1941. godine.

Tokom okupacije Krakov je bio jedan od savetnika generala Nedića i urednik listova „Obnova" i „Novo vreme" u kojima nemačke pobede u ratu pozdravlja naslovima „Rođendan vođe Rajha", „Zašto se smeju nemačka deca", „Moj drugi i treći odgovor Radio-Londonu".

Beograd 1944. najpre ulaze oslobodioci. Za oslobodiocima u grad ulaze sudije. Ratnog zločinca broj 1529 poziva Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora, ali zločinca nema, za njim su ostale samo njegove reči... Prezime i ime: Krakov Stanislav. Narodnost: Srbin. Kratak opis i kvalifikacija zločina: saradnja s okupatorom i vršenje propagande.

Begunac čijih se herojskih dela ne seća niko, za to vreme se krio u klancima i šumama planinskog masiva Klajne Varseltal u Austriji. Kroz četiri rata, kroz koliko je provukao svoj život, naučio je, kako je sam isticao, da je „samo predaja poraz i propast, a da je svako bekstvo jedna pobeda".

Ovim rečima Krakov kao da sumira čitav svoj život: „U dugim danima i još dužim noćima koje sam po planinama i šumama celog Balkana, u najvećoj neizvesnosti i opasnosti, proživljavao punih sedam godina prve moje mladosti kao vojnik, a potom sasvim kasnije i pod sasvim drugim podnebljem kao čovek izvan zakona, imao sam često iznenadne vizije koje su se rasprskavale kao vatromet u mojoj uznemirenoj mašti. U njima sam otkrivao i ponavljao mnoge protekle trenutke koji, sastavljeni jedan uz drugi, čine život jednog čoveka."

Život koji će nakon 1945. godine, pa sve do svoje smrti Krakov voditi, donedavno je bio sasvim nepoznat. Krakov sve do svoje smrti ostaje nimalo upitan nad svojom sudbinom i odlukama koje je donosio. Umro je neprimetno, okružen porodicom u Švajcarskoj 1968. godine.

Sto dvadeset pet godina je prošlo od rođenja ovog neobičnog čoveka. Priča o ulozi Stanislava Krakova u Prvom i Drugom svetskom ratu je poput priče o Sigmundu iz njegove novele „Crveni Pjero". Za Pjeroa Krakov kaže da je reč o onom prošlom i sadašnjem, kojem je jedno oko belo, jer ga je plamen opalio, ali niko ne može pouzdano reći kakve boje je bilo ono njegovo drugo, pomućeno oko.

Zatvorimo ovim podacima jednu mračnu stranicu kulturne istorije Srbije.

Štamparske mašine života su zaustavljene. Konačni bilans Stanislava Krakova - rečeno policijskim rečnikom - sedam ratnih ordena, sedam mirnodopskih ordena, tri ulice sa njegovim imenom, dva grada gde je bio počasni građanin i - tri smrtne presude.

(Opširnije u emisiji Mračne stranice kulturne istorije Srbije, četvrta epizoda pod nazivom Čovek koji je pojeo svoju prošlost, Drugi program, sreda 18 časova)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.