Hurricane i Hasta la vista – napokon na Evrosong šaljemo hit

Ja sam laik za muziku. Mogu da slušam i Noćas mi srce pati i Nothing else matters, kako mi kad dođe, kakve me emocije ponesu.

I Beoviziji pristupam tako – laički. Važno mi je da pesma ulazi u uši, da mi se telo razmrda dok pišem, jedem, ležim i ne radim ništa. Glavni kriterijum mi je da pesma ima potencijal da postane hit.

Euforija mi je odmah ušla u uši, Heroes onog Mansa Šveđanina (čije prezime nikad nisam naučila da izgovorim) i dan-danas pojačam u kolima kad god ide. My number one Elene Paparizu iz 2005. obavezno puštam kad mi dođe da se prisetim evrovizijskih hitova. Shake it Sakisa Ruvasa da i ne spominjem! Pustim je pred svaki polazak na more.

Ako se vratimo malo dalje u prošlost, Abin Waterloo je neprikosnoveni hit koji se pušta na svim žurkama starih hitova, Diva Dane internešenel takođe, Hold me now verovatno jedna od najlepših balada sa Evrosonga stalno se vrti na stanicama koje puštaju romantičnu muziku.

Ne mogu ni da se setim mnogobrojnih hitova, ali se sećam da u poslednjih desetak godina Srbija nije uspela da odabere pesmu koja bi mogla da se uvuče pod kožu i potera na mrdanje.

Poslednji takav pokušaj bili su Flamingosi 2006. godine sa pesmom Crazy summer dance ali nije im se dalo, bar ne van granica Srbije.

Ne sporim da su druge pesme imale muzički kvalitet, da su to bili dobri vokali, lepe gornje i donje lage. Ali, za mene laika, nisu imale "ono nešto". Evrovizija dođe i prođe, društvene mreže polude što smo loše prošli, pesma se zaboravi i onda čekamo sledeću godinu da uradimo nešto.

Trio Hurricane i Hasta la vista imaju to nešto – reči se brzo pamte, ulaze u uši, devojke privlače pažnju. Od sinoć pevušim "Hasta la vista, bejbe", jutros sam u kolima pojačala kad sam je čula na radiju, a kad god je neko u desku pustio da čuje šta smo to odabrali, meni se noga ispod stola mrdala.

Moj urednik smatra da pesma i nije nešto i da je baš prava bila Baš, baš Naive, koju su radili Jelena i Žika iz grupe Zana. Meni i nije nešto baš, baš za Evrosong...

Možda je naša razlika u stavovima i ukusima samo generacijski jaz, ali ja sam sigurna, onako laički, klaberski, da će Hasta la vista da se ori srpskim klubovima ove godine.