Dečji životi na lutriji

Odavno me nešto nije toliko potreslo i rastužilo kao vest da je velika farmaceutska kuća odlučila da organizuje nagradnu igru u kojoj je premija lek za tešku i retku bolest.

Još strašnije je što učesnici ove morbidne predstave mogu biti samo deca koja imaju manje od dve godine. To je, naime, granica, do koje lek može pomoći u lečenju.

Iskreno, kad sam prvi put pročitala naslov koji je upućivao na ovakav scenario, mislila sam da je reč o neslanoj šali ili preuveličavanju mojih nesavesnih kolega.

Nadala sam se da se iza bombastičnog naslova krije neka realna i normalna priča. Ne bi bilo prvi put da, iz želje za što većim "pregledom", od "ekskluzive" ostane samo naslov izvučen iz konteksta.

Nažalost, nije bilo tako! Naslov se ovaj put surovo slagao s tekstom.

Farmaceutska kuća poklanja 100 doza leka za koji se tvrdi da leči retku, tešku i smrtonosnu bolest - spinalnu mišićnu atrofiju.

Humano, lepo i društveno odgovorno. Moglo bi se tako reći da nekome nije palo na pamet da o onima koji će dobiti lek odlučuje "bubanj".

Verovatno suočeni s pitanjima i kritikama, iz farmaceutske kuće se pravdaju da su želeli da budu pravedni i nedodirljivi za bilo kakve "protekcije".

Razumela bih i pozdravila da je o bilo čemu drugom reč. Ovako sam šokirana, razočarana i poražena.

Ne mogu da prestanem da mislim o roditeljima koji su u vestima o novom leku videli spas i život za svoje dete koje je već rođenjem osuđeno na bol i patnju.

Nadu je, međutim, vrlo brzo zamenilo razočaranje zbog saznanja da lek košta 2,1 milion dolara, a onda je usledio šok kad je saopšteno da će ga dobiti onaj "ko izvuče premiju"!

Možete li da zamislite koliko im je teško dok šalju zdravstvenu dokumentaciju, popunjavaju upitnike i gledaju svoje bolesno dete pitajući se da li će baš ono biti "srećni dobitnik"?!

Možete li da shvatite sa kakvim bolom će se suočiti kad među izvučenim imenima ne bude ono jedino važno?!

Dok i sama pokušavam da nađem odgovore na ova pitanja, neprestano mi u glavi odzvanja - Lek kao Bingo!!!

Ne mogu da se pomirim s tim! Mada, kad bolje razmislim, u ovom suludom svetu rijalitija, ovo je bilo potpuno očekivano.

Posle "predstava" u kojima se ljudi uživo, pod 24-časovnim nadzorom kamera, bore, tuku, svađaju, vode ljubav, nadajući se pobedi i nagradi, došli smo do stadijuma da o dečjim životima odlučuje fortuna!

Znam, reći ćete da je važno da bar neko dete bude izlečeno i da se poklonu vrednom 210 miliona dolara "ne gleda u zube", ali zašto je moralo baš ovako?

Verujem da je bilo boljih načina i da roditelje nije trebalo izlagati takvom stresu i poniženju.

Nazovite me naivnim i ničim izazvanim optimistom, ali verujem i da je moglo da se obezbedi dovoljno lekova za obolele.

Prvenstveno zato što je reč o retkoj bolesti, ali i zato što je lek delotvoran samo ako ga prime deca mlađa od dve godine.

Dakle, ne možemo nikako da govorimo o velikim količinama i nedostižnim sumama. Ubija me saznanje da u ovoj našoj potrošačkoj civilizaciji ima novca za suludo skupe reklamne sekunde na sportskim i sličnim, velikim događajima i da se bukvalno milioni "bacaju" za reklamiranje proizvoda koji se i bez toga odlično prodaju.

Boli me što svakodnevno slušamo i čitamo vesti o basnoslovnim brojevima koje, na provode, skupa umetnička dela ili na garderobu, troši neki bogati i bahati svet.

Hvalimo se stepenom civilizacije koji smo dosegli, a deca nam se, kao savremeni gladijatori, bore za lek koji će ih održati u životu!

Dokle smo to stigli?! Šta ćemo ostaviti iza sebe?!

Možda sam luda, ali ne pristajem da budem deo takve civilizacije! Ne pristajem na to da roditelju bolesnog deteta kao spas ponudim... nagradnu igru!

Jednostavno, ne mogu!!!