Nedelja nije dan za kupovinu

Radim već četvrt veka, i gotovo sve to vreme radim nedeljom. Petak i subota postali su moj vikend.

Nekad mi se činilo da je to najpametniji način da izbegnem uobičajeno nedeljno "razvlačenje" po kući.

Činilo mi se i da se nedeljom retko šta korisno radi, osim što se iščekuje ponedeljak i početak radne sedmice. Rad nedeljom mi je, istovremeno, bio način da prevarim taj "sindrom ponedeljka".

Kako vreme odmiče, rad nedeljom mi sve teže pada. Pre svega, zbog pokušaja da provedem više vremena sa bližnjima, porodicom i prijateljima. Većina njih ima "normalno" radno vreme, koje podrazumeva slobodne kalendarske vikende, dakle subotu i nedelju.

Postalo je teško uklopiti vikend putovanja, izlaske ili bilo koje zajedničke aktivnosti. Nemoguće ih je proširiti mimo tog jedinog zajedničkog slobodnog dana - subote.

Ja, međutim, imam izbora. Da nisam rob navika, mogla bih ponekad da radim subotom ili da, u dogovoru sa kolegama, bar jednom mesečno imam slobodan vikend.

Zaposleni u trgovini nemaju taj "luksuz".

Svi koji su odrastali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, dobro znaju da je nedeljom gotovo sve bilo zatvoreno. Bar u manjim mestima. Ne znam da li su igde, osim u Beogradu, postojali tzv. dragstori koji su radili non-stop.

Sećam se da je, u mestu gde sam odrasla, gotovo revolucionaran čin bila odluka lokalnog trgovinskog preduzeća da njihove prodavnice nedeljom rade od šest do 10 časova. Ako ste kojim slučajem zaboravili da u subotu kupite sve što vam treba za nedeljni ručak.

Ipak, nije bilo svežeg hleba i mleka, jer ni industrijske pekare i mlekare nedeljom nisu radile.

I otkud sad ta potreba da baš nedeljom idemo u šoping? Zašto nam više prijaju vreva i metež od blaženog lenstvovanja koje obično podrazumeva nedelja provedena kod kuće?

Zašto, kada se stalno žalimo da ne provodimo dovoljno vremena sa porodicom i prijateljima?

Da li je ignorisanje neznanaca sa kojima se sudaramo u prolazu postalo podnošljivije od napete komunikacije sa članovima porodice?

Tumaranje po prodavnicama za neke je spas od razgovora sa decom ili supružnikom. Ili od svađe.

Nedeljno popodne u šoping centru postalo je varijanta one tužne karikature na kojoj članovi porodice nedeljni ručak provode gledajući ne jedni u druge ili u tanjire već u mobilne telefone.