Priznajem da vam zagađujem vazduh i teško ću se popraviti

Ne sećam se kada sam poslednji put udisala vazduh punim plućima. Kad ovo kažem, mislim bukvalno. Bez metafora i lirike.

Pušim već sedam-osam godina, desetak cigareta dnevno. To znači da sam svakog dana sebi život skratila za 140 minuta iliti oko godinu dana ukupno.

Ne odustajem iako znam da tako ozbiljno ugrožavam zdravlje, možda i smrtno.

Pušim i dok vozim svoju "korsu" iz 2004. kojoj je, ko zna kad, izvađen katalizator.

Znala sam da ga nema još kad sam auto kupovala, ali nisam mnogo marila. Prvo što je skup, drugo - zašto bih ga ugrađivala kad ih većina automobila nema?

Ne znam da je neko za to kažnjen iako se naširoko najavljuje da tako, aman, više ne može. Katalizator se mora imati! Ali, ne lezi vraže, rečeno - nesprovedeno, kako to ovde obično i biva.

Isto kao što znam koliko cigarete truju moja pluća, tako znam i da moja "korsa" truje vaša pluća.

Nisam spremna da se odreknem poroka kako bih bila zdravija, pa zašto bih se odrekla automobila?

Ne zato što mi auto nije neophodan nego zato što znam ima još nekoliko miliona "korsa" i postrojenja koje nas polako ubijaju, a niko prstom ne mrda.

Da imamo dobre staze, možda bih auto prodala i kupila bicikl sa korpicom poput neke Dankinje. Samo što mi kažu da to po ovakvom vazduhu nije zdravo.

Ovako, izveštaji o koncentraciji PM-10 i PM-2,5 čestica za mene polako i prestaju da budu vest. Za vas? Da li kliknete da pročitate ili samo nastavite dalje?

Podignemo obrve, možda se nakašljemo, zapitamo se zašto neko nešto ne uradi i nastavimo da gledamo svoja posla. I smog.

Baš sam danas (na puš-pauzi) posmatrala tu liniju gde se završava ono sivo što mi proizvodimo, a gde počinje vedro, sunčano nebo.

Dok mene osuđujete, zapitajte se i sami da li biste se na -10 odrekli topline svog polovnog automobila ili gradskog prevoza koji zagađuje vazduh i na posao krenuli sredstvom koje ne čini nikakvu štetu?

Znam ispravan odgovor. Ne znam tačan.