Narod i crkva su ipak jači od nauke

BADNjI DAN. Dan uoči Božića. Zato se i kaže „kao Badnji dan i Božić“ u značenju uvek zajedno, nerazdvojno.

A kaže se i „nije svaki dan Badnji dan“ – sreća ne služi uvek, ne ide uvek dobro.

U Priručnom leksikonu stoji da vodi poreklo od glagola bdeti (nespavati). A Rečnik SANU beleži oblik badnjiti u značenju bdeti uoči Božića.

BADNjAK. Obredno drvo, odsečeno sirovo cerovo, hrastovo i sl. stablo, oblica, klada ili grana koja se pali uoči Božića, na Badnje veče.

A Badnjak se može pisati i sa velikim B i tada znači Badnji dan.

BADNjAČA. „Badnje veče: pogača 'posna badnjača'“ Šta je badnjača?

To je pre svega hleb ili pogača koja se peče i jede na Badnji dan. Ali badnjača je i drugi naziv za badnjak.

Pogača badnjača se u nekim delovima Srbije naziva badnjakuša.

BADNjAČICA I BADNjAČIĆ. „Takođe je poznata tradicija sečenja i loženja dva badnjaka – muškog (badnjak) i ženskog (badnjačica), ili još i 'dečjeg' badnjaka (badnjačić).“

A šta o tome kažu rečnici?

Badnjačić je deminutiv od badnjak, dok Vuk Karadžić u Rječniku kaže da je badnjačica omanji, sporedni badnjak; nisam našao da je to ženski badnjak.

BADNjAČAR. „Badnjačar se prvo prekrsti, izgovori molitvu Pomozi Bože i Badnjače sveti, a onda seče hrast u tri maha tako da padne na istočnu stranu, sa koje Hrist dolazi.

Zatim pronađe dren i odseče grančicu za sreću. Onda stavi badnjak na desno rame i krene kući pevajući.“

Badnjačar je onaj koji seče i donosi badnjake. Može biti i badnjonosac.

BADNjE DRVCE. „Za badnje drvce seče se, najčešće, stabaoce ili samo grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.“

A Rečnik Matice srpske kaže da je badnje drvce „crnogorična mladica koja se na Badnje veče kiti svećicama i raznim poklonima za decu, jelka, bor“.

Izgleda da ne postoji konsenzus šta je badnje drvce.

BADNjEDANSKI. A može i badnjidanski. To je prisvojni pridev od Badnji dan.

„U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.“

BOŽIĆ. Hrišćanski praznik kojim se praznuje rođenje Isusa Hrista.

U narodu se malim Božićem naziva Nova godina.

A postoji i izreka „gojiti prase uoči Božića“ u značenju odlagati posao za poslednji čas.

BOŽIĆEVATI. Praznovati Božić. Sinonimi su božićovati i božićkovati.

BOŽIĆNICA. Jabuka koja se poklanja na Božić.

A može biti i jabuka koju mladoženja daje devojci kad želi da mu postane zaručnica.

BOŽIĆAR. „Na Tucindan, dva dana pre Božića, otac bi donosio prase koje se naziva božićar, Božji dar.“

To je prase koje se peče za Božić. Može da bude i božićnjak ili božićna pečenica.

POLAŽAJNIK. Onaj koji prvi dođe kome u kuću na Božić.

„Polažajnik donosi zdravlje, sreću i blagostanje: prvi gost božićnog jutra, čiste duše i dobrih namera.“

Rečnik Matice srpske kaže da je oblik položajnik lokalizam.

NAUKA. Iz Priručnog leksikona saznajemo da do IV veka nove ere hrišćanska crkva nije obeležavala Božić.

Preuzela ga je iz religija jugozapadne Azije, posebno iz tradicije o bogu sunca Mitri, čije rođenje podseća na rođenje Isusa Hrista.

U svetkovanju Božića ima elemenata kulta mrtvih i magije plodnosti: božićno žito, badnjača, badnjačar, božićnica, božićar, polažajnik...

A oko badnjaka „vrše se veoma stari prethrišćanski obredi magijskog porekla“.

HRIŠĆANSTVO. Ipak, da ne slušamo nauku baš uvek.

Srećan Božić: Mir Božji, Hristos se rodi.