Tražim stan, može i ukleti

U novembru prošle godine i ja sam počela da tražim stan. U potrazi su učestvovali svi – verenik, mama, tata, budući svekar i svekrva, sestra i zaova, ujak i ujna, kuma, agentica.

Na putu ka jednom od dvadesetak stanova koje smo pogledali, išli smo taksijem. Kao što to inače biva, pričali sa vozačem o divnom vremenu, kako nema dovoljno posla, kako ljudi ne umeju da voze. I onda, iznenađenje, baš on prodaje kuću na divnoj lokaciji, u odličnom stanju, cena kvadrata niža od tržišne. Nov krov, ima svoje dvorište. Prodaja bez posrednika. Moramo, kaže, da dođemo da vidimo. Fin čovek, još finija kuća, a najfinija supruga kojoj se iz kuće ne ide. Nelegalan objekat.

Idemo dalje.

Čuli smo da se prodaju stanovi u nadogradnji. Otišli tamo, a unutra muk. Ne zbog dobre izolacije. Čuje se eho. Hodnik do pola okrečen. Dočekuje nas agentica koja tvrdi da je sve „prelegalno“ i vodi nas u obilazak. Na ulici, međutim, sretnemo mi dekicu koji decenijama živi u susednoj zgradi. Kaže da su se svi odselili kada su počeli sa nadogradnjom. Upozorava: „Ukleta je“. A agentica nije imala papire neophodne za banku.

Idemo dalje.

Divan parket, renovirana kuhinja, prozori preko celog zida. Soliter sa dva lifta. Agentica ispregovarala cenu. Sutradan stižu roditelji da aminuju. Kad ono, jutro pametnije od večeri. Kuc-kuc kod komšije otkriva sve: Živi se kao u stakleniku, prejako grejanje, tanki zidovi, stare cevi, zagađenje. Hvala, doviđenja.

I tako se nastavilo. Memljivi stanovi. Na lođama golubarnici. Žute kade i zarđale tuš-kabine. Tapete koje su upile mirise svih cigareta ikada zapaljenih. U prevodu, oko 7.000 evra za renoviranje. Mačka je najjeftinija stavka.

I kao u nekom bestseleru – „kada smo se najmanje nadali“ i teškom mukom se probili kroz decembarske nanose snega, našli smo ga! Sve što smo ikada želeli. Prvi sprat, pogled na zelenilo, nov parket, nove sanitarije, vlasnik ostavlja i frižider i šporet. Sažali se na mlade i neiskusne i čak nam spusti cenu. Roditelji srećni, a mi presrećni. Komšiluk kao iz snova, svi kažu „dobar dan“, na oglasnoj tabli uputstvo za reciklažu, pomažu bakici da unese torbu, pridržavaju vrata.

Obišli smo sve banke za koje smo čuli. A to je kao kada odete u Kapali čaršiju. Cenjkate se dok ne izvučete najbolje moguće uslove. Nelagoda se sa svakim novim savetnikom smanjuje, kao i novac koji ćete ostaviti banci. Ne zaboravite, oni zarađuju na vama.

Ispostavilo se da je ispod „našeg“ stana transformator. Nismo ga kupili. Sada organizujem svadbu.