Izmenom propisa protiv lažnih potpisa

U sedište RIK-a uneli su falsifikate, a šta su izneli iz njega?

"Samo probleme kao što i vidimo sada. Cilj prikupljanja potpisa jeste da se utvrdi legitimitet učesnika na izborima", objašnjava šef posmatračke misije "Građani na straži" Raša Nedeljkov.

A, oni koji su do legitimnosti pokušali da dođu prevarom, doveli su u neravnopravan položaj druge koji su se za podršku najmanje 10.000 građana ozbiljno potrudili. Tome je doprinela i činjenica da su RIK-u vezane ruke - falsifikatore ne mogu da isključe iz izborne trke, moraju im dati šansu da isprave grešku. Iako bi zbog nje, posle izbora, mogli u zatvor.

"To je samo jedan od primera gde smo uočili ozbiljnu nelogičnost, da vi kod liste kojoj je identifikovan falsifikat omogućavate ravnopravno učešće na izborima. Sigurno je i da će posmatračka misija imati konkretne predloge za unapređenje zakonodavnog okvira za organizovanje izbora. Jedino u tom smislu možemo govoriti o kvalitetu demokratskog procesa sa boljim zakonima i boljom primenom tog zakona", kaže Nedeljkov.

I pravnici uveravaju da su izborni zakoni i propisi zreli za doradu, ali i tu treba imati meru.

"RIK, uz svo uvažavanje, nije ni tužilaštvo i sud. Oni mogu da reaguju tako da ukažu na postojanje sumnje da se radi o odgovarajućem falsifikatu, krivičnom delu, odnosno da potpisi nisu validni. Oni ne mogu to da presude, već samo mogu da prepuste tako nešto nadležnim pravosudnim organima. Naravno, ovo treba da bude nauk za ubuduće, da se razmisli i o nekoj modifikaciji propisa koji bi ovakve zloupotrebe sveli na minimum", smatra profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.

Da se zaoštrilo ranije, možda RIK ne bi propustio da otkrije falsifikatore, pre proglašenje jedne liste. Ovako, našla se pred dva teška puta - odluka da Republikanska stranka ide na izbore, mogla bi da obesmisli izborni proces, dok bi odluka da se retroaktivno vrati na doradu odložila sve izborne radnje, a možda čak i izbore. Konačnu odluku znaćemo sutra.