Obećanja bez pokrića

Političke stranke u poslednjoj nedelji kampanje pokušavaju da ubede i preostale neodlučne birače. Na predizbornom meniju su, umesto visoke politike, životne teme.

Stranke, između ostalog, obećavaju smanjivanje opterećenja na zarade, veće subvencije u poljoprivredi i dvostruki agrarni budžet, ukidanje nameta kao što su naknade za šume, vode, ekologiju, energetsku saglasnost, plaćanje PDV-a tek po naplati robe, ukidanje lokalnih taksi (firmarina i naknada za korišćenje zemljišta), subvencije malim i srednjim preduzećima, novčanu pomoć nezaposlenim trudnicama.

Zajedničko svim obećanjima su veća davanja, što može da znači i veću rupu u državnoj kasi.

Profesor FEFA Nebojša Savić kaže da svako obećanje da će biti povećani javni rashodi, da će ono što primaju građani od države biti veće nego danas, podrazumeva da istovremeno to bude od nekoga uzeto.

"U predizbornoj fazi, kada se obećava, trebalo bi insistirati na tome da onaj ko to obećava istovremeno i objasni kome će uzeti, kako i zašto", ističe Savić.

Sve suprotno od onoga što stranke obećavaju već prvog radnog dana čeka novu Vladu, tvrde ekonomisti. Zamenik glavnog urednika NIN-a Milan Ćulibrk smatra da neće biti većih subvencija, jer za to nema novca.

"Nema stimulacija ovih ili onih ako su za prva dva meseca potrošili 11 milijardi više nego što su obećali da će potrošiti za prva tri meseca. Mi ne možemo da govorimo posle izbora o investicijama, moramo da govorimo o ogromnim merama štednje", ističe Ćulibrk.

Da su obećanja jedno a realnost sasvim drugo, nedavno je upozorio i Fiskalni savet, navodeći da je svaki predlog o smanjivanju prihoda ili povećanju rashoda neodrživ.

Nova Vlada mora osetno i naglo da smanji minus u budžetu, kako bi se usporio, a potom i zaustavio rast javnog duga, čiji je prag, napominju, već prekoračen. Fiskalni savet od tada je proglasio svoju predizbornu tišinu, a sledeći put oglasiće se kada se izbori završe.