Kome idu dokumenta iz Haškog tribunala?

Samo u slučaju Miloševića, prema izvorima advokata, u sudu je oko milion i po dokumenata. Srbija zahteva da joj se ono što je ustupila u svim predmetima vrati.

"Ono što nam predstoji sada je da zajednička radna grupa Ministarstva pravde i Haškog tribunala razgovara i utvrdi kriterijume na osnovu kojih će se osnovati dokumentaciono- informacioni centar koji ima za cilj da preuzme dokumentaciju koja je javna u Tribunalu, da imamo elektronsku dokumentaciju kada je reč o presudama. Naravno da zahtevamo povratak dokumentacije pod oznakom 'poverljivo' koja je pod posebnim merama zaštite bila izdata Tribunalu", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Aktuelni predsednik Tribunala smatra da građa pripada UN.

"Verovatno, za 50 godina ili više, moguće je da Ujedinjene nacije odluče da arhivi idu raznim državama. Dokumenta koja su dostavile republike bivše Jugoslavije možda će biti vraćena upravo njima. Naravno, samo nagađam, ne znam kako će završiti", kaže Karmel Ađijus.

Ideja o formiranju informativnih cenatara u gradovima bivše Jugoslavije pripada bivšem predsedniku Faustu Pokaru i stara je skoro deset godina. Sarajevo je najdalje odmaklo, prošle godine potpisan je memorandum Grada i Suda koji je dao saglasnost da 400.000 dokumenata bude trajno ustupljeno tom gradu. U proseku toliko ih je po jednom predmetu.

"Mislim da je Srbija, što se tiče kooperacije, barem dvostruko više dokumenata dala nego što su to uradile BiH i Hrvatska", kaže advokat Slobodan Zečević.

"Srbija mora da se bori da se sve sačuva, jer je Srbija najlošije prošla kad govorimo o selektivnoj pravdi, istorija će prema srpskoj ulozi u ratu biti milostivija nego što je bio Haški sud. Važno je da uvek imamo pristup Brionskim transkriptima jer će mnogi i istoričari i pravnici doneti sasvim drugačiji zaključak da li su Srbi proterani planski ili su oni sami bežali od hrvatske vojske i avijacije", kaže kolumnista Nedeljnika i nekadašnji izveštač iz Haga Ljiljana Smajlović.

Advokat Zečević smatra da će iz sistematizovane građe moći da se analizira rad te institucije, tako će se možda razmotriti i stav Tužilaštva o udruženom zločinačkom poduhvatu.

"Kada su Srbi bili optuženi, u svakom od tih ili u većini tih predmeta je optužen zajednički zločinački poduhvat. Način na koji je taj institut tretiran pred Tribunalom, zaista bih mogao da kažem da se radi o zloupotrebi", kaže Zečević.

Brine i loša reputacija u čuvanju dokumenata. Svojevremeno je sudski lekar koji je radio pri Unmiku tvrdio da je npr. 2010. u Nemačkoj uz odobrenje Suda uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu.

"Oni su uništili više od hiljadu komada predmeta, kostiju, dokumenata iz bosanskog rata... Bramerc je, kažu, nezvanično, priznao da je to navodno bila greška, da je to izgubljeno", kaže Ljiljana Smajlović.

Pred Tribunalom je optužena 161 osoba. Od optuženih i pravosnažno osuđenih 70 odsto su Srbi, osuđeni na više od hiljadu godina.