Počelo ponovno suđenje Stanišiću i Simatoviću

Četrnaest godina od kada su se prvi put pojavili u sudnici Haškog tribunala, Stanišić i Simatović i dalje su na početku suđenja. Oni su nakon prvog suđenja bili oslobođeni svih optužbi, ali je Žalbeno veće Tribunala tu odluku ukinulo i naložilo da im se suđenje ponovi.

Današnje suđenje je počelo uvodnom reči tužioca Daglasa Stringera, koji je rekao da su oni vodili DB, koja je, kako je naveo, bila osnova na kojoj je počivala vlast Slobodana Miloševića.

Prema njegovim rečima, rat u bivšoj Jugoslaviji je vođen sa ciljem stvaranja etnički čiste srpske države, u čemu su bivši čelnici DB-a imali važnu ulogu i to tako što su formirali elitne jedinice koje su u Hrvatskoj i BiH činile zločine. Nazvao ih je "frenkijevcima", "crvenim beretkama", "srpskom dobrovoljačkom gardom".

"To je trebalo da bude ostvareno nasilnim premeštanjem nesrpskog stanovništva sa delova teritorija za koje su Srbi tvrdili da pripadaju njima. To su činili rasprostranjenom kampanjim proterivanja, ubistava, zastrašivanja, deportacije. Optuženi su te zločine omogućili usmeravanjem i podrškom srpskim snagama koje su ih počinile", naveo je Stringer.

Branioci optuženih kažu da danas u sudnici nisu čuli ništa novo.

"Žalbeno veće je pogrešilo kad je naložilo novo suđenje, to nema svoje uporište ni u pravu, ni u zdravom razumu, niti je uzelo u obzir prava žrtava, kao ni gospodina Stanišića", ističe Vejn Džordas, branilac Jovice Stanišića.

"Četrnaest godina traje postupak, praktično se ponavlja iznova, isti argumenti i iste tvrdnje, za te argumente smo već čuli da su neosnovane... Pretresno veće je ova dva čoveka već oslobodilo", navodi Vladimir Petrović, branilac Franka Simatovića.

"Potpuno je neizvesno trajanje ovog postupka, neizvestan je i modalitet suđenja, jer je napravljen u skladu sa zdravstvenim stanjem optuženih", kaže Mihajlo Bakrač, branilac Franka Simatovića.

Suđenje se nastavlja sutra, a zbog lošeg zdravlja Jovice Stanišića odvijaće se tri puta nedeljno na kraćim sednicama nego što je to praksa u Hagu.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (66) i njegov pomoćnik Simatović (67) optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991–95.

U optužnici se navodi da su Stanišić i Simatović, visoko rangirani zvaničnici Službe državne bezbednosti (DB) Srbije, bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) koji je imao za cilj prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) počinjenjem zločina progona, ubistava, deportacija i nehumanih dela.

Prema navodima optužnice, Stanišić i Simatović, delujući pojedinačno i/ili u dogovoru s drugim učesnicima UZP, učestvovali su u UZP tako što su formirali, finansirali i snabdevali specijalne jedinice DB Srbije koje su učestvovale u činjenju zločina u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1. avgusta 1991. do 31. decembra 1995. godine i pružali im podršku.

U maju 2013, Pretresno veće i MKSJ je većinom glasova zaključilo da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za počinjenje zločina koji im se stavljaju na teret i oslobodilo ih svih optužbi, te naložilo da odmah budu pušteni na slobodu.

Žalbeno veće je po žalbi Tužilaštva 15. decembra 2015. poništilo oslobađajuću presudu i naložilo da se Stanišiću i Simatoviću sudi ponovo po svim tačkama optužnice.

Ne očekuje se da Tužilaštvo u ponovljenom postupku izvede ijedan novi dokaz i ispita novog svedoka, a odbrana će imati pravo da ih unakrsno ispita.

Zbog zdravstvenog stanja optuženog Stanišića, suđenje će se odvijati tri dana nedeljno – utorkom, sredom i četvrtkom – u trajanju od po tri sata dnevno, saopšteno je iz Tribunala.

I Stanišić i Simatović su se nedavno vratili sa privremene slobode u haški pritvor u Sheveningenu. Branioci smatraju da je ponovljanje suđenja nepravda prema njihovim klijentima i zbog činjenice da će se Stanišiću i Simatoviću suditi možda čak i 20 godina ukupno. 

Oni negiraju krivična dela za koja su optuženi.

Iako će se suđenje održavati u istoj zgradi kao i svi dosadašnji haški postupci, ovaj proces je prvi koji će biti u nadležnosti tzv. Mehanizma za međunarodne krivične kriminale, što je pravni naslednih Haškog tribunala.

Pred samim Tribunalom ostaju nedovršeni prvostepeni postupak protiv Ratka Mladića i žalbeni protiv Radovana Karadžića i osmorice Hrvata optuženih za zločine nad Muslimanima u samoproglašenoj Herceg-Bosni.