"Tajne" poternice u službi zastrašivanja ili procesuiranja?

Iako postojanje takozvanih "tajnih" optužnica i poternica u slučajevima ratnih zločina stvara neku vrstu atmosfere straha, svakako zastrašuje potencijalne osumnjičene, a često stvara i političke tenzije, pravosudni organi insistiraju da se imena osoba za kojima su poternice na snazi ne objavljuju javno u skladu sa zakonima i interesima istrage.

Izvor iz sprskog pravosuđa u izjavi za Tanjug objašnjava da tajne optužnice zapravo ni ne postoje ni u jednoj državi, već da su "tajne" samo istrage, jer njihovu tajnost propisuje zakon.

Istraga je tajna po samom zakonu, jer ako bi se njeni detalji saopštavali javnosti ona bi izgubila smisao, a, kada su u pitanju ratni zločini, u većini slučajeva te istrage bi dobile i političku konotaciju, navodi Tanjugov izvor.

Poternica raspisana u fazi takve istrage je tajna sama po sebi, jer bi objavljivanjem imena osobe sa poternice, taj nalog za hapšenje izgubio relevantnost.

"U tom slučaju sumnjičeni sigurno ne bi rizikovao da bude uhapšen",ocenjuje Tanjugov izvor.

Takozvane "tajne" poternice, što u Srbiji, što u državama bivše Jugoslavije, raspisane su za osumnjičenima protiv kojih je istraga u toku, kao i za licima protiv kojih je istraga u prekidu, a koja će biti nastavljena nakon privođenja osumnjičenih, kao što je, na primer, slučaj istrage protiv Ramuša Haradinaja.

Poslednje saopštenje kosovskog tužilaštva koje je zatražilo raspisivanje 57 naloga za hapšenje Srba, izazvalo je veliku pažnju javnosti, kako u Beogradu, tako i u Prištini, a stručnjanci i političari okarakterisali su taj potez kao pokušaj zastrašivanja Srba.

Advokat Nebojša Vlajić smatra, kako je rekao za Tanjug, da su te informacije uperene na zastrašivanje srpske zajednice na Kosovu i raseljene Srbe.

I ministar u srpskoj vladi Aleksandar Vulin smatra da su nalozi za hapšenje Srba pokušaj da se Srbi zastraše i da im se svakodnevni život učini još težim, "kao i da se Vladi Srbije oteža sprovođenje Briselskog sporazuma i ona okrivi za ono što Priština neće da sprovede uplašene da bi sporazum mogao da pomogne Srbima na KiM".

Što se tiče poternica koje su Srbija i Hrtvarska svojevremeno raspisale za državljanima druge države, one su mahom rešene bilateralnim sporazumima između nadležnih tužilaštava o ustupanju predmeta i dokaza, tako da je njihov broj sveden na minimum, napomenuo je Tanjugov izvor.

One su, inače, godinama opterećivale odnose dve zemlje, a raseljene Srbe, koji bi se vratili u svoje kuće, držali u neizvesnosti i strahu od hapšenja, iako sigurno nisu svi bili osumnjičeni.